Ko je špijun, a ko pion

0

 

POreska prijava na izvol’te: Milica Bisić

Krađa podataka svih poreskih obveznika u Srbiji koju je v.d. direktora Poreske uprave Marko Marinković nazvao "špijunažom", a mediji "pljačkom veka" ne prestaje da talasa javnost kojoj nikako nije jasno ko je zapravo i koliko odgovoran za najnoviju u nizu srpskih afera.
Marinković optužuje bivše funkcionere u Ministarstvu finansija koje je vodio Lazar Krstić, među kojima i bivšu savetnicu Mlađana Dinkića Milicu Bisić, tvrdeći da opasni "odliv podataka" o privrednim sistemima ugrožava ekonomsku bezbednost zemlje.
Bisićeva uzvraća krivičnim prijavama i tužbama za odštetu. Povod razmirica je, kako se priča, što je Bisićeva podnela prijavu povereniku za informacije Rodoljubu Šabiću zbog objavljivanja u medijima njenih podataka iz poreske prijave.
Šabić je pokrenuo istragu, a Marinković potom optužio Bisićevu i savetnike bivšeg ministra Krstića, Nikolu Ćosovića i Ivana Posavca, da su izneli poverljive podatke iz Poreske uprave. Među iznešenim materijalima su navodno i oni o srpskim političarima i uticajnim biznismenima.
Da ovo klupko teško može bilo ko drugi da razmrsi, osim sudskih organa, ukazuje bivši direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović.
– Njih dvoje tvrde suprotno i ne možemo da znamo ko od njih je u pravu bez istrage, pa je suština da na optužbe Marinkovića reaguje Tužilaštvo. Kakve privatne tužbe, tu država mora da reaguje i onaj ko je zloupotrebio položaj, njemu treba pisati prijavu – kaže Pavlović za "Vesti".
On ističe da se u ozbiljnim državama tretira kao vrlo opasno iznošenje takvih podataka iz institucija.

Marko Marinković

– Kod nas je to smešno, jer nam stranci sede u ministarstvima, Narodnoj banci i Upravi trezora – ukazao je Pavlović, dodajući da se bez istrage ne može ustanoviti uloga Lazara Krstića, koji je nedavno podneo ostavku na mesto ministra finansija i vratio se u SAD.
Odgovor nije doneo ni TV duel Marinkovića i Bisićeve, već se sveo na narodnu "ja u klin, ti u ploču". Marinković tvrdi da je reč o velikoj aferi koju ispituje Tužilaštvo, jer su podaci izneti "grubim nemarom ili zlom namerom" i ističe da će se brzo ustanoviti cilj identiteta lica koja su sa ovim aktivnostima bila povezana. Bisićeva uzvraća da su optužbe za krađu na njen račun, "iskonstruisane".
V.d. direktora Poreske uprave upozorava da bi ti podaci mogli da se nađu kod osoba kojima nije interes ekonomski razvoj Srbije. Bivša savetnica odgovara da je radila samo na prenosu papirnih poreskih prijava u elektronski format i nije imala, niti su joj potrebni podaci koji su "službena tajna" ili "strogo poverljivo".
Da je u srpskoj javnosti i previše virtuelnih zavera i afera, ukazuje Aleksandar Stevanović, bivši savetnik nekadašnjeg ministra privrede Saše Radulovića. On kaže da je deplasirano i komentarisati te razne konstrukcije da nam svet čas pomaže, čas odmaže.
– Većina podataka nije tajna, jer ih republička Poreska uprava razmenjuje sa drugim poreskim upravama i državnim organima, a za to postoji propisana procedura. Sa druge strane, zna se kada i kako postoji pravo na privatnost. Ono javno dostupno treba i u praksi da bude tačno razgraničeno od onog što nije. Samo tako neće doći do zloupotreba – objasnio je Stevanović za "Vesti".

 

 

Provizorijum Srbija
– Ukoliko su izneti nekakvi tajni podaci, što još uvek ne znamo, onda šta reći, već da Srbija još uvek nema ni onaj elementarni okvir zaštite. Ukoliko ne možete da sačuvate ni strogo poverljive stvari, onda niste država, već provizorijum koji na površinu izbacuje činjenicu da je i vlast elementarno nesposobna – kaže Aleksandar Stevanović, koji smatra "nadrealnom" priču da bi Lazar Krstić zbog prozivki na račun njegovih savetnika, mogao da bude krivac.

 

Groteska
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, koji je pokrenuo nadzor i tražio odgovore Poreske uprave, saopštio je da je nedopustivo da država nema prave odgovore na pitanja ko, kada, zašto i kako ima pravo da se bavi obradom podataka o ličnosti.
– Iza pristupa bazama ličnih podataka mora da bude "neizbrisivi trag" kako bi se proverio smisao, svrha i zakonitost pristupa podacima. Groteskna je sumnja da se mogu bez zakonskog osnova, svrhe i obima preuzimati čak i kompletne baze podataka – istakao je poverenik.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here