Zaljubljenost je emocionalno iskustvo koje je skoro svako od nas bar jednom iskusio u životu i može da probudi beskonačan niz kombinacija osećanja – od uzbuđenja i radosti do ankcioznosti i straha.
Ono što je sigurno, uz emocije se budi i romansa, kojoj su tokom ljudske istorije posvećeni milioni umetničkih dela – od književnosti preko muzike, do slika i filmova – poprimajući mnoge oblike i običaje.
Ali, otkud romantika u našim životima, kada počinje da se javlja i zašto opada? Iako je to veoma individualno pitanje za svakog čoveka ponaosob, kako piše “Your Tango”, veoma je povezano sa time da li ste – muškarac ili žena.
Muškarci se češće zaljubljuju na prvi pogled
Prvo što primetimo o nekoj osobi kada je upoznamo je uglavnom njen izgled, a ukoliko je smatramo atraktivnom, postoji čak i šansa da se zaljubimo “na prvi pogled”. Bar momci misle da je tako.
Upravo iz tog razloga jedna studija tvrdi da su muškarci zapravo romantičniji od žena. I dok svega 28 odsto žena veruje da postoji mogućnost da se neko zaljubi na prvi pogled, od svih ispitanika čak 48 odsto muškaraca je potvrdilo da ima takvu tendenciju.
I tako instant zaljubljeni su spremni na udvaranje i osvajanje. Ali, da li je takva “ljubav” zaista ljubav… ili je u pitanju “požuda” na prvi pogled? Prisetite se samo koliko puta ste primetili tokom nekog okupljanja kako muškarac saleće atraktivnu ženu, udvara joj se do iznemoglosti, a da joj ni ime nije zatražio.
Ljubav na prvi pogled nije nužno ljubav
Istraživači su dokazali i da je romantično donošenje odluka zapravo proces u nekoliko različitih delova u našeg mozga. Medijalni prefrontalni korteks je odgovoran za donošenje brzih odluka o ljubavi („ljubav na prvi pogled“), dok je rostromedijalni prefrontalni korteks, jedan segment medijalnog prefrontalnog korteksa, odgovoran za utvrđivanje istinske kompatibilnosti sa drugom osobom.
To znači da nas mehanizam „trenutne privlačnosti“ ne povezuje uvek, nužno, sa nekim ko će nam biti pravi partner i na duge staze. Upravo zbog toga može da se dogodi da provedete neverovatno intimnu noć sa nekim, ali kada svane, shvatate da nemate o čemu da pričate.
Muškarac je, dakle, skloniji da uzme trenutnu fizičku privlačnost za nominalnu vrednost, dok je dama sklonija da “vidi” ravnotežu i zrelost momka, i način na koji se povezuje sa njim, dok joj je njegov spoljašnji izgled sporednije pitanje.
Kulturološki uticaji na ulogu romanse
Druga studija je uporedila muškarce i žene Severne Amerike i došla do zaključka da postoji daleko veća verovatnoća da će se muškarac pre nego žena odlučiti na venčanje. I to bez davanja ikakvog prioriteta snažnim emocijama u vezi, a ponekad čak i da uopšte nije zaljubljen.
I to su rezultati bar kada su u pitanju belci, Hispanjolci i Afroamerikanci u SAD. No, iznenađenje su bili kineski muškarci, za koje se ispostavilo da su najromantičnija grupa muškaraca. Među njima je vladalo opšte uverenje da “ljubav može da prevaziđe svaku prepreku”.
Ista studija je otkrila i da žene pridaju daleko veći značaj “fizičkom zadovoljstvu” od muškaraca.
Kako je romantika povezana sa evolucijom
Još jedna studija objašnjava da odluku o formiranju veze zapravo donosimo kao deo naše intuitivne potrage za partnerom. To je upravo razlog zašto mnogi radije ostaju u nezadovoljavajućoj vezi nego da nemaju vezu uopšte. Međutim, interesantno je da u ovoj studiji nije bilo razlike između muškaraca i žena.
Ista studija je pokazala da je romansa na početku veze povezana sa delom našeg mozga koji je povezan sa motivacijom i nagradom. Istraživači veruju da je to u direktnoj vezi sa našim primarnim instinktima u potrazi za “poželjnim partnerom”, što, kako tvrde, “ima važan uticaj na naše društveno ponašanje koje ima reproduktivne i genetske posledice“.
Dakle, romansa, odnosno udvaranja generacijama se oslanja na te potencijalne posledice, odnosno muškarci ciljaju potencijalnog partnera, a zatim dolazi romansa, dok se ženska romansa zarađuje kroz emocionalne veze koje se razvijaju tokom vremena. Tako da muškarci verovano nisu romantičniji pol, već im se jednostavno sviđa ono što vide.
