Holandski političar Mart Rute zvanično je danas stupio na dužnost 14. generalnog sekretara NATO. On je na toj dužnosti nasledio Norvežanina Jensa Stoltenberga koji je ovu funkciju obavljao 10 godina. Ko je novi šef Alijanse?
Rute je rođen 14. februara 1967. godine u Hagu. Godine 1992. diplomirao je istoriju na Univerzitetu u Lajdenu. Od 1992. do 1997. godine radio je kao menadžer ljudskih resursa u koncernu „Unilever“. Bio je zadužen za obuku i prekvalifikaciju zaposlenih, kao i reorganizaciju.
Od 1997. do 2002. nastavio je da obavlja istu dužnost u kompaniji „Van der Berg“, koja je deo „Unilevera“. Godine 2002. prešao je na funkciju direktora sektora za ljudske resurse u kompaniji „Iglomora Grup VB“, takođe podružnici „Unilevera“. Od septembra 2008. do danas Rute je gostujući predavač u grupi škola „Johan de Vit“ u Hagu.
Politički put
Rute je počeo da se bavi politikom još u studentskim danima. Od 1988. do 1991. bio je na čelu omladinske organizacije „Sloboda i demokratija“, koja je sarađivala sa desničarskom liberalnom Narodnom strankom za slobodu i demokratiju. Od maja 2006. bio je rukovodilac te partije.
Od jula 2002. do juna 2004. bio je državni sekretar za socijalna pitanja i zapošljavanje, a od juna 2004. do juna 2006. godine državni sekretar za obrazovanje, kulturu i nauku u vladinim kabinetima Jana Petera Balkenendea.
Od januara do maja 2003. godine bio je član Donjeg doma parlamenta Holandije ispred Narodne stranke za slobodu i demokratiju. Od juna 2006. do oktobra 2010. bio je zamenik Donjeg doma parlamenta, šef frakcije Narodne stranke za slobodu i demokratiju. Na parlamentarnim izborima 2010. ta partija je, pod vođstvom Rutea, ušla u vladinu koaliciju, zauzevši vodeću poziciju.
Od oktobra 2010. Rute je obavljao dužnost premijera i ministra opštih poslova Holandije (ponovo izabran u novembru 2012, oktobru 2017, januaru 2022).
U ekonomskoj sferi pozicionirao se kao pristalica monetarizma, povećanja starosne granice za odlazak u penziju i preduzimanja mera u cilju smanjenja deficita državnog budžeta. Zalagao se za pooštravanje migracione politike i aktivnu ulogu Holandije u okviru EU i NATO.
Vojna sfera i pomoć Ukrajini
Za vreme mandata Rutea, Holandija je postala jedan od glavnih vojnih sponzora Ukrajine. Konkretno, ta zemlja igra ključnu ulogu u takozvanoj „koaliciji za lovce“, čiji je cilj isporuka aviona F-16 Oružanim snagama Ukrajine.
Holandija je takođe Kijevu obezbedila artiljeriju, dronove i municiju. Pored toga, tokom mandata Rutea Holandija je povećala rashode na odbranu iznad praga od dva odsto BDP-a, što je traženo od članica NATO.
Neuspešni izbori i ostavka
U julu 2023. godine Rute je podneo ostavku kralju Viljemu-Aleksandru nakon što vladina koalicija nije uspela da se, nakon dugih konsultacija, dogovori o merama za ograničavanje priliva azilanata.
Pored toga, posle vanrednih parlamentarnih izbora u novembru 2023. na kojima je pobedila krajnje desničarska Partija za slobodu, Rute je najavio da će napustiti Narodnu stranku za slobodu i demokratiju, koju je predvodio.
20. juna 2024. godine saopšteno je da su sve 32 zemlje članice NATO-a podržale Ruteovu kandidaturu za najvišu poziciju u Alijansi.
Da dođe neznam ko on mora raditi po nalogu
Amerike kao poslodavca,pa makar on i rus bio.
Sila od coveka