Poskupljenje gasa poslednjih meseci stvorilo je pritisak na evropsku privredu i potrošače. Eksperti to povezuju sa nekoliko faktora: ispražnjenim skladištima gasa u Evropi, post-pandemijskim ekonomskim oporavkom i povećanjem potrošnje energije, a takođe ističu da za to ne treba kriviti Rusiju, koja svoje ugovorne obaveze uredno ispunjava.
„Problem svih ovih savremenih kretanja cena gasa, zapravo, nije problem ni Putina, ni Gasproma, ni bilo koga drugog, nego je to problem Evropljana. Oni su sami stvorili berzanski sistem trgovine naftom i naftnim derivatima, gde su uspešno sve banke, orjentišući se ne na ponudu i potražnju, već na procenu moguće cene, formirale vrednost fjučersa, koji je uzleteo do nesrazmernih visina pošto su banke procenile da bi mogao nastati deficit… Shodno tome, nakon Putinove intervencije i izjave da će sve biti u redu, cene su naglo pale. Cela ova situacija sa poskupljenjem nikom nije donela poseban profit, osim bankarima“, kaže za Sputnjik Dmitrij Gusev, potpredsednik Nezavisnog energetskog saveza.
Politika kroji cene
Mnogi ruski eksperti smatraju da bi puštanje u rad gasovoda „Severni tok 2“ moglo da obori cene gasa.„Danas je glavno pitanje stvaranje adekvatnih, normalnih uslova za transport gasa, pre svega puštanja u rad „Severnog toka“, koji može u dovoljnoj da obezbedi isporuke gasa, jer ma koliko galamili naši evropski partneri, najveći deo gasa je neophodno kupovati po dugoročnim ugovorima…“, ističe Gusev.
Cena novembarskih fjučersa za gas u Evropi na otvaranju trgovanja u četvrtak pala je za oko 10 odsto, na 950 dolara za hiljadu kubnih metara. Do toga je došlo nakon što je Putin zatražio da se napune gasom podzemna skladišta u Rusiji i da nakon toga započne povećanje isporuka u Evropu. Zbog toga Gusev smatra da treba sačekati da prođe 10. novembar, kada će se završiti interno skladištenje gasa i poveća se snabdevanje Evrope.
„Do tada će Evropa stvoriti neku vrstu konsolidovane pozicije i shvatiti da je, ipak, potrebno dogovarati se i sa „Gaspromom“ i sa Rusijom, a ne da pišu raznim medijima da li je neko započeo energetski rat ili ne. Mislim da će u drugoj polovini novembra doći do pada cena na prosečni sezonski nivo“, ocenjuje ekspert.
Gusev smatra da je nezahvalno davati prognoze na buduću cenu gasa, jer to zavisi od više faktora.
„Ne volim da prognoziram, jer se uvek nešto nepredviđeno može desiti. Recimo, „Zeleni“ u Nemačkoj najavljuju proteste protiv puštanja u rad „Severnog toka 2“. Čak i ako „Gasprom“ desetostruko poveća isporuke gasa u Evropi, berzanske cene će i dalje reagovati na „Zelene“ i vrtoglavo će skočiti“, objašnjava ekspert.
On ističe da na formiranje cena ne učestvuje toliko ekonomija, koliko politika.
„Ako se neko uplaši počeće da kupuje gas po svaku cenu. Teško je predvideti, ali mislim da će se cene vratiti na nivo od 400-500 dolara. Dalje ćemo pratiti situaciju i kako se ko ponaša. Primera radi, bio je i sastanak koji bi trebalo da pokaže šta da radimo sa našom celokupnom zelenom ekonomijom, kakve i kolike poreze na ugljenik, jer ako Evropa odluči da uvede namet na ugljenik, onda će to direktno uticati na cenu gasa koja će rasti“, kaže Gusev.
„Tvit“ Ilona Maska može sve da sruši
On podvlači da mnogo faktora utiče na tržište i cenu gasa – može se napraviti bilo kakva računica i ekonomski model, ali sve to može biti srušeno samo jednim „tvitom“ Ilona Maska.
„Nažalost, nalazimo se u poziciji kada nivo usvajanja strateških odluka zavisi od ponašanja ljudi koji nisu posebno vezani za te industrije. Napraviću malu digresiju, ali isto tako se klimatska pitanja rešavaju na osnovu mišljenja gospođe Grete Tunberg, a ne na osnovu odluka Akademije nauka. Odnosno, prelazimo na svet koji Orvel i Zamjatin čak nisu mogli ni da zamisle. Nisu mogli ni da zamisle taj nivo kontrole nad svim“, konstatovao je Gusev.
Gusev ističe da logika svake zemlje mora da bude jasna, poput Mađarske, koja je krajem prošlog meseca potpisala sa „Gaspromom“ novi dugoročni ugovor o isporukama gasa do kraja 2036. godine. Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto je ocenio da je vrednost novog ugovora „daleko povoljnija od dosadašnjeg“.
„Svaki ozbiljan finansijer u kontekstu ličnih finansija reći će vam da ako želite da profitirate na finansijskim tržištima da dve trećine treba da uložite u obveznice, a trećinu u akcije. Odnosno, dve trećine će nositi stabilan prihod i garantovan povraćaj novca, a trećina je u riziku. To jest, možete zaraditi mnogo, ili možete izgubiti sve. I ovde je isto. Tj. logika svake države mora biti jasna. Imate ugovorene količine, koje se stabilno isporučuju po razumnoj ceni, možda je iznad tržišta, može biti ispod tržišta, ali biće. Neće stati sa radom kotlarnice, neće stajati fabrike, neće se smrzavati pacijenti u bolnicama i deca…. Pa, čak i ako postoje ljudi koji prodaju usluge u okviru finansijskog menadžmenta, onda bi barem liderima država to trebalo da bude, ako ne jasno, onda barem da znaju“, zaključio je ekspert.
„Divljanje“ cena gasa naglo se smirilo nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin naložio da Rusija poveća isporuke Evropi. Eksperti ne isključuju pad cena i na 400-500 dolara, uz ogradu da su takve prognoze nezahvalne, jer to „nije samo ekonomsko, već je i političko pitanje“. Uostalom, jednim „tvitom“ Ilon Mask može promeniti stvari.
