Ko je čovek koji je “počistio” Đukanovića?

Pokret Evropa sad, koji je na jučerašnjim lokalnim izborima u Podgorici osvojio 21,7 odsto, imaće priliku da formira vlast u glavnom gradu Crne Gore i time posle 24 godine pošalje Demokratsku partiju socijalista (DPS) Mila Đukanovića u opoziciju.

Ovaj pokret je osnovan pre samo četiri mjeseca, a predvodio ga je Jakov Milatović, verovatno budući gradonačelnik Podgorice, a bivši ministar u Vladi Zdravka Krivokapića.

Podaci koje je objavio Centar za demokratsku tranziciju (CDT) na osnovu obrađenih 100 odsto biračkih mesta u Podgorici pokazuju da lista “Svi za naš grad” čiji je glavni činilac DPS ima ukupno 38,1 odsto glasova, odnosno 24 mandata. Ovu listu je na izborima predvodio aktuelni gradonačelnik Ivan Vuković.

Na drugom mestu nalazi se najjača opoziciona opcija – pokret Evropa sad, koji je predvodio Jakov Milatović, osvojila je 21,7 odsto, odnosno 13 mandata. Partije opozicije već su najavile da će zajednički formirati vlast u Podgorici, što znači da će imati ukupno 34 mandata, a DPS 24.

Milatović: Građani, srećna vam sloboda!

Kako je pokret Evropa sad najjača opoziciona opcija, on će imati priliku da formira vlast u glavnom gradu Crne Gore, ali i predloži gradonačenika, što će biti nosilac liste Milatović.

On je neposredno nakon objavljivanja rezultata poručio da je pred partijama veliki izazov.

– Srećna vam sloboda građani Podgorice. Hvala vam na podršci Pokretu Evropa sad. Krećemo da radimo kako bismo što pre, bez DPS, počeli da rešavamo probleme građana Podgorice. I kako bismo što pre od Podgorice napravili bolje i pravednije mesto za život svih građana i građanki – poručio je Milatović.

Faktor iznenađenja

Ovakav rezultat pokreta Evropa sad za mnoge je iznenađenje, imajući u vidu da je osnovan pre samo četiri meseca. Naime, u junu ove godine dvojica ministara u Vladi Zdravka Krivokapića, inače prvoj formiranoj vladi nakon poraza DPS na parlamentarnim izborima 2020. godine, koja je kasnije oborena u parlamentu, odlučila su da i zvanično uđu u politiku.

Tada su bivši ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović i ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić osnovali pokret Evropa sad, koji nosi naziv njihovog ekonomskog programa 42. Vlade Crne Gore.

Ko je Milatović

Milatović je rođen u Podgorici, odnosno tadašnjem Titogradu 1986. godine.

Prema informacijama dostupnim na internetu, osnovne studije u oblasti ekonomije završio je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Crne Gore, sa prosečnom ocjenom 10 i bio je student generacije.

Dobitnik je brojnih domaćih priznanja od Ministarstva prosvete, Univerziteta Crne Gore, Ministarstva spoljnih poslova i dr, kao i inostranih stipendija.

Kao stipendista američke vlade proveo je jednu studijsku godinu na Univerzitetu savezne države Ilinois (Illinois State University), kao stipendista austrijske vlade jedan semestar na Univerzitetu za ekonomiju i biznis u Beču (WU Wien), a kao stipendista Evropske komisije jednu studijsku godinu na Univerzitetu u Rimu (La Sapienza).

Magistarske studije u oblasti ekonomije završio je na Univerzitetu Oksford i bio je stipendista britanske vlade (Chevening).

Radno iskustvo započeo je u NLB banci u Podgorici kao deo tima za upravljanje rizikom, zatim u Dojče banci u Frankfurtu u timu za procenu kreditnog rizika zemalja sa fokusom na zemlje Centralne i Istočne Evrope.

Od 2014. godine radio je u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) u timu za ekonomsku i političku analizu, prvo kao ekonomski analitičar za region jugoistočne Evrope a nakon unapređenja u poziciju ekonomiste pokrivao je zemlje Zapadnog Balkana iz kancelarije u Podgorici.

Godine 2018. biva unapređen u glavnog ekonomistu sa zadatkom da pokriva zemlje EU, uključujući Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku i Sloveniju iz kancelarije u Bukureštu.

Druga iskustva i usavršavanja sticao je kroz pohađanje programa i škola Ujedinjenih nacija u Njujorku, njemačke Fondacije Konrad Adenauer u Podgorici, Ambasade Crne Gore u Rimu, Kancelarije za međunarodnu saradnju Ekonomskog fakulteta u Podgorici, Oxbridge Academic Programs u Oksfordu, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Londonu, Londonske škole ekonomije (LSE) i Univerziteta u Pekingu, Liderske akademije Univerziteta Standford i Univerziteta u Beogradu, i drugih.