Aleksandar Dugin, čija je kćerka Darja poginula prilikom eksplozije iza koje, kako se pretpostavlja, stoje ukrajinske službe, jedan je od uticajnijih mislilaca savremene Rusije. Pretpostavlja se zapravo da je prava meta bio on.
Dugina su brojni zapadni autori i komentatori godinama opisivali kao ključnog idejnog saradnika Vladimira Putina, predstavljan je čak kao “Putinov Raspućin”.
Dugin je svojevrsni politički filozof, zapravo geopolitičar, koji je prošao više faza, i njegova dela, odnosno ideje nisu lišene kontradikcija. Kako su se političke prilike menjale Dugin je, naravno i u skladu s novim saznanjima, u ovom ili onom smeru korigovao javne istupe.
Odbacivanje zapadnih vrednosti
Poslednjih godina pripisivana mu je uloga u nečemu što se najčešće opisuje kao tajna diplomatija. Navodno je uspešno posredovao u diplomatskim kontaktima u Turskoj, Iranu, verovatno i drugde.
Rođen je u Moskvi, januara 1962. Otac je bio vojno lice i, kako se navodi, bavio se i obaveštajnim radom. Još osamdesetih, aktivan je u alternativnim grupama koje se nisu mirile sa tadašnjom sovjetskom stvarnošću. Nije, međutim, smatrao da je vrednosni model Zapada, oličen u političkom i ekonomskom liberalizmu, ikakva pažnje vredna alternativa.
Naprotiv, čitav njegov idejni razvoj, a autor je više od 30 knjiga, pored svih kontradikcija i različitih mena, ima jasnu konstantu – odbacivanje ključnih vrednosnih kategorija savremenog Zapada, iznad svega liberalizma.
Još kao vrlo mlad Dugin je bio privučen idejama tradicionalizma, idejnog koncepta koji je
apsolutno odbacio vrednosti modernog Zapada. Na nivou šire političke misli, odnosno geopolitike, Dugin je jedan od najglasnijih zagovornika starih teorija o – narodima mora i narodima kopna.
Pri čemu se anglosaksonski svet opisuje kao tipična “talasokratija”, gde su potisnute sve realne vrednosti, osim ekonomskih interesa, nasuprot narodima kopna, za šta je po njemu primer Rusija, s modelom klasičnih tradicionalnih vrednosti.
Pokušaj rušenja Jeljcina 1993. godine
Na nivou praktične politike Dugin je bio uključen u nastajanje ili aktivnosti niza političkih grupa još od vremena Gorbačova, počev od pokreta Pamjat, Fronta nacionalnog spasa preko Nacionalboljševičke stranke, Rodine, pa do Jedinstvene Rusije. Jedan je od tvrdih protivnika Borisa Jeljcina, i među organizatorima je pokušaja rušenja Jeljcina 1993.
Na Zapadu Dugina najčešće tumače kao ruskog ultranacionalistu, ali on zapravo nije ograničen uskim nacionalnim kategorijama, kako se to na Zapadu razume. Ali on jeste apsolutno posvećen osmišljavanju državnog pravca Rusije, o čemu je sve vreme otvoreno govorio.
Još od devedesetih savetovao je više ključnih ličnosti ruske politike od Genadija Seleznjeva, pa do Vladimira Putina. Bilo je, međutim, takođe perioda kada je naglašavao neslaganje sa potezima, odnosno politikom koju oličava Putin.
Šro se tiče aktuelnog rata na prostoru Ukrajine, Dugin nesumnjivo smatra da nekadašnji sovjetski prostor, najvećim delom jeste, tradicionalno, ruska zona.
