Pitanje izbora ključnih ljudi Evropske unije, zbog kojeg u Briselu već treći dan zaredom traje “obaranje ruku” između vodećih konzervativaca, socijaldemokrata i liberala, postaje sve komplikovanije kako vreme odmiče i sve više imena pridružuje se “vrtešci” kandidata, a od četiri funkcije koje bi trebalo da budu podeljene pre letnjih odmora, Zapadnom Balkanu je najzanimljivija ona koju trenutno obavlja Federika Mogerini.
Ona je pre pet godina postala Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost u jednako napornom natezanju između različitih političkih opcija u Briselu, uprkos tome što je sa manje od osam meseci provedenih na poziciji šefice italijanske diplomatije delovala prilično neiskusno za hvatanje u koštac sa diplomatijom na tako visokom nivou.
Iako joj je iz zemalja EU bliskih Vašingtonu, kao što je Litvanija, zamerano da je pro-Kremljovski kandidat, ona je tada trijumfovala nad mnogo iskusnijim švedskim diplomatom Karlom Biltom, a propala je i ideja da za šefa evropske diplomatije bude postavljen Radek Sikorski, ministar spoljnih poslova Poljske. Ključni saveznik SAD u Evropi potom je “namiren” izborom bivšeg premijera Donalda Tuska za predsednika Evropskog saveta.
Zanimljivo je da je u to vreme kandidatkinja za šeficu diplomatije EU bila i Bugarka Kristalina Georgijeva, koja je donedavno bila v. d. predsednika Svetske banke, a tokom proteklog vikenda ponovo je pominjana kao opcija za novu Visoku predstavnicu za spoljnu politiku i bezbednost.
Međutim, bugarski premijer Bojko Borisov izjavio je na aktuelnom vanrednom samitu EU u Briselu da je ipak odbio tu funkciju za Georgijevu, jer bi u tom slučaju Bugarska izgubila pravo da ima redovnog komesara u Evropskoj komisiji.
Maroš Šefčovič, diplomata sa desetogodišnjim stažom u Evropskoj komisiji i neuspešni kandidat na nedavnim predsedničkim izborima u Slovačkoj, takođe figurira za poziciju šefa diplomatije ili zamenika predsednika Evropske komisije.
Prema saznanjima politico.eu, on ipak izgleda neće biti deo “paketa” kadrova koji je sada najaktuelniji i po kojem bi Ursula fon der Lajen, saveznica nemačke kancelarke Angele Merkel, postala predsednica Evropske komisije, a belgijski premijer Šarl Mišel stao na čelo Evropskog saveta.
U igri za naslednika Mogerinijeve je i ministar spoljnih poslova Španije Žozep Borel, Katalonac koji je tokom previranja u toj španskoj pokrajini jasno stao na stranu vlasti u Madridu.
Prema informacijama Rojtersa, u Briselu se razgovara i o imenima španske ministarke ekonomije Nađe Kalvino i nesuđenog predsednika Evropske komisije, holandskog socijaldemokrate Fransa Timermansa, kao i danske liberalke Margrete Vesteger, koji bi mogli da dobiju visoku funkciju u evropskoj vladi, ali ne i najvišu.
