Pregovori o novom protokolu koji 2012. treba da zameni važeći Protokol iz Kjota zapeli su upravo oko nivoa smanjenja emisija u bogatim zemljama, s jedne, i zemljama u razvoju, s druge strane.
Izveštaj sačinjen za UN 2007. godine sugeriše da bi smanjenje trebalo da bude između 25 i 40 odsto (u odnosu na nivo iz 1990.) ako se želi sprečavanje ozbiljnih klimatskih promena, koje bi mogle da dovedu do podizanja nivoa okeana, moćnih ciklona, suša i odumiranja pojedinih biljnih i životinjskih vrsta.
"Ako industrijalizovane zemlje smanje emisije za 25 do 40 odsto do 2020, mislim da bi do tada i zemlje u razvoju mogle da smanje svoje emisije za 15 procenata", rekao je šef panela Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, Ivo de Ber.
Za sada, razvijene zemlje nude smanjenja između 11 i 15 procenata, ali je većina tih ponuda uslovljena onim šta će drugi učiniti.
Evropska unija je saopštila da će unilaterlano smanjiti emisiju za 20 odsto, osnosno za 30, ako joj se i drugi priključe.
Mnoge druge države nisu voljne da se obavežu na smanjenje emisija ukoliko se dogovoru u Kopenhagenu ne priključe i SAD, najveći emiteri štetnih gasova posle Kine i jedine među razvijenim zemljama koje nisu potpisale Protokol iz Kjota.
