Ljajić je u izjavi Tanjugu naveo da će u Vašington otputovati ukoliko, u meduvremenu, bude zakazan još neki sastanak u Stejt departmentu.
"Na molitvenom doručku bio sam tri do četii puta do sada i neći ići samo tim povodom, jer smatram da u vreme ekonomske krize moramo voditi računa o troškovima", rekao je Ljajić.
Drašković je Tanjugu potvrdio da je dobio poziv, ali je dodao da još uvek nije odlučio da li će ići.
Popović, kako je potvrđeno Tanjugu u njegovom kabinetu, dobio je poziv da prisustvuje molitvenom doručku, ali još uvek nije odlučio da li će se i odazvati.
Senić je potvrdio Tanjugu da je dobio poziv, da će putovati u Vašington i da je će to biti šesti put kako prisustvuje molitvenom doručku.
Dačić je ranije potvdio da je od američke administracije dobio poziv da prisustvuje molitvenom doručku sa predsednikom SAD Barakom Obamom, navodeći da je to "simbolički važan potez za SPS".
"To je simbolički važan potez za SPS. Kao prvo, moja poseta SAD znači da je prekinut negativan odnos američke administracije sa SPS-om i sa druge strane ovo je prvi put da je neko iz SPS dobio poziv da prisustvuje tom doručku", rekao je Dačić.
On je kazao da će njegovo prisustvo molitvenom doručku zavisiti od toga kada će biti realizovana njegova poseta SAD kao ministra policije, a koja će, kako je rekao, "otprilike" biti u tom periodu.
Otpravnica poslova Ambasade SAD u Srbiji Dženifer Braš potvrdila je da je Dačić, po preporuci te ambasade, izuzet iz odluke kojom se pripadnicima nekadašnjeg Miloševićevog režima zabranjuje ulazak u Sjedinjene Države.
Ona je objasnila da su razlozi za tu odluku delovanje Dačića kao ministra u proevropskoj koalicionoj vladi i njegovi napori na integraciji Srbije u EU i izgradnji dobrih odnosa sa SAD.
Šta je američki molitveni doručak?
Tradicionalni molitveni doručak sa predsednikom SAD održava se svake godine, u februaru. Tradicija okupljanja na molitvenom doručku ustanovljena je za mandata predsednika SAD Dvajta Ajzenhauera, koji je sa grupom kongresmena došao na ideju da organizuje zajednički skup čija bi okosnica bila molitva za Ameriku. Osnovna namera je bila da se pomogne u prevazilaženju tadašnjih podela u američkom društvu. Domaćin tog skupa je američki Kongres, i to ispred kongresa dva člana američkog zakonodavnog tela – jedan iz republikanske i jedan iz demokratske stranke, ali smatra se da je glavni organizator neformalna konzervativna hrišćanska organizacija "Familija" ili "Feloušip faundejšon". Uobičajeno, jednu trećinu ukupnog broja gostiju čine zvanice iz inostranstva i njih pozivaju kongresmeni i članovi "Feloušipa". Budući da svaki kongresmen i svaki sentor ima pravo da pozove koga želi, o konačnom spisku gostiiju odlučuju, koliko funkcija i ugled odabranih, toliko i lična poznanastva. Američka vlada takođe ima pravo na određeni broj gostiju i obično predlaže visoke strane zvaničnike. Svi pozivi se potom usklađuju sa organizacionim komitetom, jer postoje čvrsto određene kvote za svaki region i svaku američku državu. Budući da je reč o manifestaciji koja u jednoj sali okuplja više hiljada ljudi, molitveni doručak svakako nije mesto za detaljnije razgovore sa američkim domaćinima, ali događaji koji ga prate pružaju mogućnosti mnogih susreta i neformalnih razgovora. |
