Ko brani nemačkog predsednika od kritika?

0

 

”Kada ne bi bilo protokolarnih obaveza, mogli bi Nemci steći utisak da Keler više nije predsednik države”, prenosi štampa kritičare, ukazujući na to da se predsednik u svom prvom mandatu oglašavao češće od kancelara Merkel, a da sada-ćuti.

Opozicioni političari iz redova Socijaldemorkatske partije (SPD) i stranaka Zeleni i Levica traže da se Keler angažuju u različitim diskusijama – recimo, povodom spornih izjava šefa diplomatije Gvida Vestervela o primaocima socijalne pomoći, ili njegovim putovanjima s privrednicima, ili nerazjašnjenim temama u okviru vladajuće koalicije ili sponzor-aferi šefa vlade Severne Rajne Vestfalije Jorgena Ritgersa…..

”Smatram da bi bila dobra prilika za predsednika da se pobrine za više jasnoće u pojedinim, osnovnim pitanjima”, rekao je političar SPD Tomas Operman, prenose mediji.

 

Diskuje o mogućnosti direktnog izbora predsednika nisu nepoznate u Nemačkoj i Merkelova se jednom prilikom izjasnila protiv ideje da Nemačka u buduće direktno bira predsednika.

”To bi promenilo ukupnu statitku državne strukture”, rekla je Merkel, povodom ideje o direktnom izboru i, osvrćući se na nemački federativni sistem, ocenila da bi direktan izbor mogao to sve da pomeri.

Kada je reč o nemačkom predsedniku, on protokolarno stoji na čelu države, predlaže kancelara, imenuje i razrešava, potpisuje zakone, kao poslednja instanca i, ima na neki način zatadak ”političkog arbitra”, koji se ne iscrpljuje u dnevno-političkim temama i deluje izvanpartijski, pa zato njegova reč ima težinu na nivou nacionalnog.

Savezni predsednik, po Ustavu, mora biti Nemac sa pravom glasa i to stariji od 40 godina.

On ima pravo na najviše dva mandata po pet godina, nema vrhovnu komandu nad oružanim snagama i protokolarno stoji na čelu zemlje, kao ustavni organ koji predstavlja državu ”kod kuće” i u inostranstvu.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here