Ukrajinski ustav navodi da su predsednički izbori zabranjeni dok je zemlja pod ratnim stanjem, jer je tada teško održati slobodne i poštene izbore, što je bila retka uteha predsedniku Vladimiru Zelenskom, koji bare nije morao da brine o političkoj kampanji, prenosi britanski “Dejli telegraf”.
Planove je pomrsio američki predsednik Donald Tramp, koji se s tim ne slaže. Nakon što je već razbesneo Kijev vodeći direktne pregovore s Moskvom o okončanju rata i isključivši mogućnost ulaska Ukrajine u NATO, sada zahteva izbore pre konačnog mirovnog sporazuma, nazivajući ukrajinskog lidera „diktatorom“.
S obzirom da Tramp kontroliše vojnu pomoć Ukrajini, Kijev možda neće imati drugog izbora osim da mu izađe u susret. Zelenski je tokom kampanje 2019. godine obećao da će biti predsednik samo jedan mandat, a njegova popularnost postepeno opada kako se rat odužava, dok stari i novi suparnici nagoveštavaju da bi ga mogli zameniti.
Ratni heroj
Iako je Zelenski lice ukrajinskog herojstva u inostranstvu, u Kijevu je to general Valerij Zalužni, koji je vodio odbranu na početku rata. Ima četiri ulice nazvane po njemu i poznat je po spremnosti na inovativno razmišljanje kako bi nadmudrio Rusiju. Njegov šaljiv i neformalan način govora postao je popularan u vojnim redovima.
Prošle godine ga je Zelenski razrešio dužnosti i postavio za ambasadora u Londonu. Iako je zvanični razlog bio neslaganje oko vojne strategije, mnogi sumnjaju da ga je predsednik video kao suparnika za vlast. Zalužni je davao nejasne nagoveštaje da bi se jednog dana mogao kandidovati. Prema anketi sprovedenoj prošle jeseni, oko 27 odsto Ukrajinaca sada bi glasalo za njega, u poređenju sa samo 16 odsto za Zelenskog.
Putinov kum
Ukrajinski oligarh Viktor Medvedčuk godinama je bio ključni posrednik između Kijeva i Moskve. Bio je toliko blizak Vladimiru Putinu da je ruski lider postao kum njegovoj najmlađoj kćerki. Kao pristalica proruske političke stranke i vlasnik nekoliko televizijskih kanala, tvrdio je da su njegovi odnosi s Kremljom isključivo stvar pragmatične diplomatije, sve dok ga 2021. godine nisu uhapsili pod sumnjom da podržava ruske separatiste.
Taj potez razbesneo je Putina i smatra se jednom od iskri za njegovu „specijalnu vojnu operaciju“, odnosno akciju u Ukrajini. Iako mu je oduzeto ukrajinsko državljanstvo, Putin bi mogao insistirati da mu se dozvoli kandidatura na izborima. Ako bi Kijev to odbio, omogućio bi Kremlju da osudi izbore kao lažne.
Bivši predsednik
Petro Porošenko bio je predsednik Ukrajine pre Zelenskog, a došao je na vlast nakon uličnih protesta koji su 2014. godine srušili prokremaljsku vladu u Kijevu. Milioner je i vlasnik Roshena, najprodavanije čokolade u Ukrajini. Tokom mandata obećao je da će trajno udaljiti zemlju od Moskve.
Iako njegova stranka Evropska solidarnost trenutno ima samo 27 mesta od ukupno 450 u ukrajinskom parlamentu, još uvek je politički ambiciozan i često obilazi trupe na frontu. Iako javno podržava Zelenskog po širim pitanjima rata, njih dvojica su suparnici.
U aprilu prošle godine rekao je da planira ponovo da se kandiduje za predsednika, ali tek nakon završetka rata s Rusijom. Tokom decembra putovao je u SAD, gde je navodno razgovarao sa Majkom Volcom, američkim savetnikom za nacionalnu bezbednost. U februaru se ponovo vratio kako bi pokušao da uspostavi dalji kontakt sa Trampovom administracijom, piše “Telegraf”.
Revolucionarka
Najpoznatija ukrajinska političarka, Julija Timošenko, bila je vodeća figura prvog velikog protesta protiv Kremlja. Na međunarodnom nivou hvaljena je kao borac za demokratiju i postala je prva premijerka Ukrajine. Kasnije je osuđena na sedam godina zatvora zbog navodne zloupotrebe položaja u vezi sa gasnim ugovorima, što je, prema njenim rečima, bilo politički orkestrirano od strane prokremaljskih suparnika.
Pre dve godine upozorila je da bi svaki dogovor kojim bi se Putinu prepustila teritorija samo podstakao daljnje osvajanje zemlje, dodajući da je jedino rešenje potpuno ga „dokrajčiti“ vojnim sredstvima. U septembru prošle godine, na pitanje o mogućim ukrajinskim izborima u bliskoj budućnosti, Timošenko je rekla: „Politički proces je definitivno započeo.“
Bokser
Trenutni gradonačelnik Kijeva, Vitalij Kličko, nekada je bio jedan od najuspešnijih svetskih boksera. Sin sovjetskog generala, koji tečno govori četiri jezika, napustio je unosnu sportsku karijeru zbog politike pre nešto više od deset godina, odlučan da usmeri Ukrajinu na proevropski put.
Na početku rata postao je moćan simbol kijevskog otpora i obilazio je front. Podelio je 20.000 pušaka građanima za odbranu. Trenutno je Porošenkov saveznik i nije poznato da li planira da se kandiduje za predsednika na sledećim izborima.
Špijun iz Kijeva
Šef kijevske vojne obaveštajne službe, general-major Kirilo Budanov, postao je poznat zahvaljujući orkestraciji sabotaža iza neprijateljskih linija. Ima reputaciju nemilosrdnog, ali efikasnog stratega, ponekad koristeći ucene i obmane kako bi naterao Ruse da izvrše napade.
Putin je navodno pokušao da ga ubije najmanje deset puta, ali Budanov je trenutno fokusiran na pobedu u ratu i mala je verovatnoća da će tražiti političku funkciju. Ipak, poput generala Zalužnog, postao je jedan od narodnih heroja i često se spominje kao potencijalni predsednički kandidat.
Saveznik Kremlja
Stranka bivšeg potpredsednika ukrajinske vlade Jurija Bojka bila je jedan od brojnih prokremaljskih pokreta koji su zabranjeni nakon početka rata. Iako je Kijev opravdao ovu odluku pitanjem nacionalne bezbednosti, to je izazvalo zabrinutost da bi etnički Rusi u zemlji mogli smatrati potez diskriminatorskim.
Njegova stranka se od početka rata protivila sukobu i odustala je od niza proruskih stavova. U decembru prošle godine Bojko je izazvao kontroverzu kritikama ukrajinskih nacionalista zbog rušenja ruskih spomenika i preimenovanja sovjetskih ulica po poznatim Ukrajincima.
