Iako je rođena u Vićenci, Sofija Stojanović (8), osim italijanskog, odlično priča i srpski, a čita i ćirilicu i latinicu. Njen Diznilend je biblioteka i svi je znaju kao “devojčicu koja obožava knjige”. Koliko ih je dosad pročitala niko ne zna, pa ni njeni roditelji, ali zato svi znaju da je izuzetno talentovana za pisanje, toliko da će njene priče sa italijanskog biti prevedene na srpski i objavljene. To će, izgleda, biti početak ostvarenja velike želje, cilja kojem teži učenica trećeg razreda osnovne škole, koja već sada jasno zna da želi da bude pisac kad poraste.
Za talentovanu Sofiju saznali smo od Dragice Doderović, učiteljice Srpske dopunske škole “Sveti Sava” iz Vićence, čiji je Sofija đak već dve godine.
Drugari fascinirani
– Želim sve da upoznam sa devojčicom koja najviše na svetu voli knjige. Moj đak je od prvog razreda školske 2019/2020. Još prvog dana zainteresovala su me njena znatiželja, motivacija i radoznalost. Oduševila me je mudrim, lepo oblikovanim pitanjima. Odmah sam saznala da svakodnevno čita knjige. Kako ne pohađa italijansku školu zbog epidemije, nekad pročita i po 10 knjiga nedeljno! Počela je i da piše, a inspirisao ju je konkurs “U svetu bajki”. Tada je napisala prvu priču ovog žanra, jako maštovito i sa lepom poukom. Svi smo se smejali i uživali. Od tada je napisala mnogo kraćih priča, bajki i poneku pesmu na italijanskom. Nepresušni je izvor ideja. To joj sigurno pomažu sve te knjige koje pročita… Mnogo mi je stalo da se čuje za ovu neobičnu devojčicu, hvala “Vestima” na ukazanoj prilici – u dahu nam je rekla oduševljena učiteljica.
A nije samo ona fascinirana Sofijom, već su i svi njeni drugari iz Srpske škole. Jedan od njih je Stefan Jovanović (8), koji raširenih očiju, miran ko bubica, sluša kad ona čita ono što je napisala.
– Lepe bajke svako dete voli, a moja drugarica Sofija voli da ih napiše i u tome je veoma dobra. Ima divan glas i volim kad mi čita – kaže Stefan.
Utisak nam je poslala i Sanja, mama Sofijinog druga Davida Galvanina: “Sofijina ljubav prema knjigama se oseti svaki put kada ih čita mom sinu od šest godina. I na magičan način tu ljubav uspeva da prenese i na njega.”
U čitkom, divnim rukopisom napisanom pismu, javila nam se i sama Sofija. Još pomalo nevešta s gradacijom u srpskom jeziku, potvrdila je da “prevoli da čita knjige”.
– Biblioteka je moje carstvo. Volim da čitam basne, bajke, romane za decu, “Fazone i fore”… Mnogo volim da pišem i volela bih da jednog dana postanem pisac, a učiteljica Dragica mi je obećala da će mi pomoći da ostvarim želju – istakla je talentovana devojčica.
Kao iskusna spisateljica
Dragica je to potvrdila konstatacijom da se “spremaju da prevedu neke Sofijine priče i objave njenu prvu knjigu”.
– Otkad smo se dogovorile da ćemo objaviti priče, krenula je u jednoj svesci da skuplja sve što je napisala, ali i da piše nove priče. Želi da pripremi 10 najboljih za knjigu. I svakog dana sve više piše, ponaša se kao zreo i iskusan pisac. Ne žuri da završi priču, nekad je piše danima. Zapanjena sam njenom strpljivošću i smernošću da nađe prave reči, makar čekala danima, pa ih tek onda zapiše. U školi me obavesti kad je pred krajem neka priča koju piše i kaže mi kad će je poslati. Vrlo je ozbiljna i predana tom zadatku. Sigurna sam da će biti sjajan pisac u budućnosti. Radim više od 20 godina u školi i nisam se susrela s ovakvim talentom. Čudo od deteta! Nalazim se pred ogromnim izazovom i željom da na najbolji način negujem njen talenat. Sigurna sam da je pred njom sjajna budućnost i da će jednog dana stati u red znamenitih Srpkinja – tvrdi ponosna učiteljica uz opasku da izdavanjem knjige njenih priča želi da je nagradi za sve šta radi, da joj to bude još poseban podstrek u daljem radu i, kako kaže, vetar u leđa malom ženskom Andriću!
Brzalice i poslovice
Netipično za devojčicu njenih godina, Sofija od roditelja traži da joj kupe knjigu, a ne igračku. I već ima bogatu kućnu biblioteku. Kad je knjiga mnogo zainteresuje, u stanju je po ceo dan da se premešta s kreveta na stolicu, pa na tepih. Ne prestaje dok je ne pročita. Čak i kad su gosti u kući ili je galama, ona ima koncentraciju da se udubi u štivo. U školu donosi pun ranac knjiga i čita ih drugarima na času. I za vreme užine uzme neku knjigu i čita dok jede.
– Skoro smo imali čas posvećen Vuku Stefanoviću Karadžiću i Sofija je donela prepunu torbu edukativnih igrica za učenje poslovica, brzalica, brojalica, pitalica, azbuke… Veoma brzo je pamtila i ponavljala teške srpske brzalice koje sam im zadavala. Ostali nisu mogli da veruju kako ih ona brzo izgovara – dodaje učiteljica Dragica.
Talentovana Sofija nigde ne ide bez knjige, ali ni bez sveske i olovke. Za slučaj da joj nadođe inspiracija. Piše, inače, i na srpskom, ali joj je mnogo lakše da piše na italijanskom, jer joj je rečnik bogatiji. Za sada…
Rođena da bude učiteljica
Na jednom onlajn času prošle godine, Sofija je učenicima od prvog do osmog razreda predstavila knjigu Anđele Naneti “Moj deka je bio trešnja”. Ta knjiga je u programu za učenike sedmog i osmog razreda, ali je učiteljica Dragica znala da ju je Sofija pročitala.
– Bio je to predivan čas na kojem je prepričala knjigu, iznela utiske i motivisala sve učenike da je pročitaju. Toliko je bila važna i srećna. Posle toga mi je rekla da želi da postane pisac, ali i učiteljica. Od tada neprekidno spremam posebne zadatke za nju, trudim se da u saradnji s roditeljima negujem nesvakidašnji talenat – ističe nastavnica.
Ispričala nam je i da Sofija voli da čita drugima, da to radi s osmehom na licu, a kad završi mirno spusti svesku ili knjigu, pa pogleda sve učenike da vidi utiske. Nasmeši se i mirno sedne, a oni onda krenu s pitanjima.
– Sa neverovatnim strpljenjem, Sofija svakom lepo objasni ono što je pita. U njoj zaista raste buduća učiteljica – sigurna je Dragica.
Koliko smo komentara o Sofiji dobili od njenih drugara, nametnuo se utisak da je svi mnogo vole. I nismo pogrešili u proceni.
– Uvek je nasmejana i lepo raspoložena. Nije sebična, deli užinu, poklanja knjige. Svi drugari u odeljenju trče oko nje, a ona brine o njima. Pomaže im na času da pišu, ispravlja im greškice i objašnjava. Mogu da se pohvalim da imam najboljeg pomoćnika u nastavi i najmlađeg učenika koji se sprema da bude nenadmašni učitelj. To iz celog njenog bića zrači. Dok je gledam s ostalom decom meni se po glavi mota ona narodna “Rođena da bude učiteljica” – navodi Dragica.
Najbolji radovi u zbirkama
Učiteljica Dragica već godinama čuva najbolje dečje crteže, pesme i priče učenika od prvog do četvrtog razreda, koje objavljuje u saradnji sa Izdavačkom kućom “Srpska knjiga” iz Rume, čiji je vlasnik Milutin Živanović. Dosad su izdali šest zbirki radova đaka OŠ “Milan Đ. Milićević” u Beogradu. I svaka je dobila CIP u Narodnoj bilioteci.
– Tako planiramo da objavimo i Sofijinu knjigu. Priče ćemo objaviti u originalu i sa prevodom na srpski jezik, a zbirku ću ja pripremiti i urediti – objašnjava naša sagovornica.
Dodaje da primerke prodaju na književnoj večeri na kojoj pozivaju poznate dečje pisce, koji daju kritički osvrt i pozdravljaju decu svojim pesmama. Do sada su učestvovali Dobrica Erić, Nedeljko Popadić, Mirjana Bulatović, Blagoje Rogač, Radoslav Jovović i Pero Solar. Novac koji zarade vraćaju roditeljima koji su finansirali projekat dok ostalu zaradu daju deci piscima.
Izbegli iz Hrvatske
Sofijina mama Tanja Lukić je iz Nove Gradiške, a tata Zoran Stojanović iz Osijeka. Za vreme rata su izbegli u Srbiju, da bi u decembru 2006. došli u Italiju kod Tanjinih roditelja. Tenutno žive u Izoli Vićentini, provinciji Vićence, prelepom mestu okruženom brdima, planinama i njivama, daleko od gradske buke. Sofija ima dve godine mlađeg brata Pavla, koji takođe ide u Srpsku dopunsku školu.
– U kući pričamo srpski, ali nam je veoma bitno da deca savršeno nauče gramatiku i da obogate rečnik novim rečima koje u svakodnevnom životu ne koristimo, a mogu ih čuti i naučiti u školi. Zato smo ih upisali u Srpsku dopunsku školu, kojom smo veoma zadovoljni – naglašava mama Tanja.
Dodaje da je Sofija pre polaska u prvi razred naučila da čita latinicu, a da je u Srpskoj školi brzo savladala i štampana slova ćirilice. Doduše, zahvaljujući i roditeljima koji su joj davali svakodnevnu podršku i kupovali joj brdo knjiga kad god su bili u Srbiji. Za čitanje ćirilice joj, ističe Tanja, najviše pomogla knjiga Snežane Milošević Ješić “Čitaj za 5”.
Sofiji se inače u Srpskoj školi najviše sviđa kad uče pesme, a najteža su joj pisana slova. A bata Pavle se, prema rečima zajedničke učiteljice, ne odvaja od Sofije, upija svaku njenu reč i uživa da mu sestra čita i pokazuje slova, diktira reči i rečenice.
Sviraće ukulele
Posle knjiga, Sofija najviše voli muziku. U svakom smislu. Da peva i igra (ide na folklor dve godine), a želja joj je da nauči da svira instrument ukulele koji učiteljica Dragica koristi u nastavi na časovima muzičkog.
Inače, učestvuje u svim aktivnostima u školi, lepo crta i na mnogim konkursima je osvajala zapažene nagrade. Na Svetosavskom konkursu 2021. je osvojila prvu grupnu nagradu, a 2020. je, kao krunu za sav trud, dobila Vitezovu nagradu na Festivalu “Vitezovo proleće” koje organizuje pesnik Nedeljko Popadić.
Iskra koja pokreće
– Čim naiđe na nepoznatu reč na času, Sofija traži da joj se objasni. Ako ne shvati, traži drugo objašnjenje posle kojeg kaže: “Sad shvatam”, pa navede primer da bi bila sigurna da je razumela. Ne odustaje od pitanja i potpitanja sve dok joj sve nije kristalno jasno. Njena mama mi je skrenula pažnju na to plašeći se da će nas ometati u radu. Naprotiv, Sofija je iskra u odeljenju koja pokreće sve na aktivnost – opisuje učiteljica ovo talentovano dete.
