Ognjen Dobrić – sinonim za novije Zvezdine uspehe, košarkaš koji je ugradio sebe u sve titule kluba sa Malog Kalemegdana u poslednjih šest godina, često dajući ključan doprinos u najvažnijim utakmicama.
Drugačije nije bilo ni u poslednjem kontroverznom jadranskom finalu sa Partizanom. Uprkos tome što je “ratno” finale večitih rivala često obilovalo nekošarkaškim stvarima, ipak su i majstori magične igre pod obručima imali svojih “pet minuta”. Kalinić, Panter, Ledej, Mitrović, Avramović, Volters, Davidovac i ostali u “pauzama” navijačkih nereda pokazali su zašto beogradski velikani spadaju u sam krem regionalne i evropske košarke. U tom društvu sjajnih košarkaša Zvezdina kobra se, ipak, izdvojila! Proglašenjem za MVP igrača čitave finalne serije liga je prepoznala doprinos vižljastog krila u osvajanju Zvezdine šeste ABA titule u poslednjih sedam sezona. Dobrić je prigrlio četiri jadranska trofeja, a uspesima u regionalnom takmičenju dodao je i pehare u domaćem prvenstvu (četiri) i tri u Kupu Radivoja Koraća, što ga čini jednim od najtrofejnijih košarkaša u istoriji Crvene zvezde.
Rođen ratne 1994. godine, došao je u Beograd u izbegličkoj koloni posle “Oluje”. Kaže da je rođen u Kninu samo sticajem okolnosti.
“Rat je bio, a u Kninu jedina bolnica koja je radila. Moji su pre toga živeli u Šibeniku. U avgustu 1995. smo krenuli u Srbiju sa kolonom. Bio sam mali, ne sećam se Knina, ni bilo čega. Ali drago mi je kada slušam priče o tome. Osećam se kao da sam pripadnik tog naroda. Moji koreni su u Dalmaciji”, priča Ognjen.
Izdanak Zvezdine škole debitovao je za prvi tim 2016. posle kaljenja u Železniku. Zajedno sa ostalim domaćim igračima čini okosnicu tima. Pouzdan je oslonac trenera Radonjića i nezamenljivi šraf u Zvezdinoj mašineriji. Čak i kada je bilo uspona i padova, kada se našao u nemilosti prethodnog trenera Saše Obradovića, Dobrić nije klonuo duhom, pa je i u finišu prethodne sezone sjajnim partijama pomogao ekipi da dođe do trofeja u duelima sa podgoričkom Budućnosti. Možda je već tada zaslužio MVP titulu koja je pripala nigerijskom centru Lendriju Noku, ali nepravda je ispravljena već ove sezone i nagrada je otišla Zvezdinom “snajperisti”.
Ognjen napreduje iz godine u godinu, dodajući nove kvalitete u svoj košarkaški arsenal. Biva sve kompletniji i kvalitetniji, pokazujući da vredan rad daje rezultate. Nema sumnje da će u godinama koje slede Dobrić biti značajan oslonac svoje crveno-bele porodice, a treba očekivati da bude i na radaru selektora Svetislava Pešića u predstojećim akcijama nacionalnog tima. Značaj Dobrićevog, ali i doprinosa ostalih domaćih igrača u uspesima crveno-belih, dodatno podcrtava značaj baze srpskih košarkaša, onih koji rastu i stasavaju sa klubom, sa kojima se navijači identifikuju, čija imena skandiraju. Kvalitetni stranci su dobar dodatak i njihov učinak je od velike pomoći, ali konačni “ugriz” je najslađi kad stiže iz domaćeg terarijuma.
Ognjen je poznat po nadimku Šegi, koji je dobio u košarkaškom kampu Dejana Bodiroge u Trebinju. S karakterističnim osmehom objašnjava: “Bio sam mršav, duga kosa, ličio sam na Šegija iz filma “Skubi Du”. Dečko koji je bio sa mnom u kampu tako me je nazvao i taj nadimak je ostao i do danas.”
