Evropska unija ne deli se na zemlje koje su “otvoreno za” i “prećutno protiv” ulaska zapadnog Balkana u EU, kako često pominju mediji, već je suštinski podeljena na države, donosioce odluka i periferne članice koje su za proširenje, ali nisu od uticaja. Ovako uoči Samita “EU – Zapadni Balkan”, zakazanog za 6. oktobar na Brdu kod Kranja, komentariše za “Vesti” politički analitičar Dragomir Anđelković, odnos EU prema integraciji regiona u njene redove. Slovenija se zalaže za brzu integraciju zapadnog Balkana u EU, ali Anđelković ukazuje da se zna od koga zavise sva rešenja.
– Ključne za prijem Srbije i drugih zemalja iz regiona su Nemačka, Francuska, Holandija… Kakav je njihov stav govori izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona da je proširenje nemoguće dok EU ne odredi svoje unutrašnje funkcionisanje. U odnosu na taj stav, svaki drugi je čist marketing – mišljenja je Anđelković.
On smatra da će, sve do trenutka dok unutar ključnih zemalja EU ne bude postignut dogovor o proširenju, Brisel ohrabrivati region da je na dobrom putu i to će raditi iz geopolitičkih razloga.
– EU ide na ovakav odnos sa regionom i zbog mogućnosti da ne preovlada neki drugi uticaj na zapadnom Balkanu – zaključio je on.
Slovenija je u funkciji predsedavajućeg EU, uoči Samita na Brdu kod Kranja, na sto stavila predlog da se Unija do 2030. godine proširi na ceo Zapadni Balkan. Ta vest je stigla posle medijskog “hladnog tuša” da EU više ne može da garantuje sigurno članstvo za šest balkanskih država, uključujući i Srbiju, a da je naknadno ublažila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ona je prilikom posete zemljama regiona izjavila da je “za” pridruživanje regiona Uniji.
Snažno “da” proširenju EU na zapadni Balkan dao je predsednik SAD Džozef Bajden u telefonskom razgovoru sa Fon der Lajenovom, saopštila je Bela kuća uoči Samita. Glas “za” pridruživanje EU osim Slovenije otvoreno daju Mađarska, Austrija i Češka koja će od jula 2022. predsedavati EU. Zvanični Prag pomak u proširenju EU na Zapadni Balkan ističe kao prvi od tri spoljnopolitička prioriteta. Poljska kao i Grčka, Bugarska i Rumunija podržavaju evrointegracije Srbije. Prepreka su najrazvijenije zemlje koje smatraju da Balkan ekonomski i politički zaostaje i ne treba ponoviti grešku poput prijema Bugarske i Rumunije.
Podrška evrointegracijama regiona stigla je od šefa delegacije EU u Srbiji Emanuela Žofrea. On je na konferenciji Zaokružena Evropa, Centra za evropske politike, naveo da proširenje nema alternativu.
Amabasador Slovenije u Srbiji Damjan Bergant ističe da Slovenija želi region što pre u EU, a za Samit na Brdu kod Kranja ocenjuje kao “korak ka tom cilju”. On je dodao da ako EU ne pokaže posebno interesovanje za region to će učiniti neko drugi.
Mrtvo slovo
Lideri EU su spremni da na samitu sa zemljama Zapadnog Balkana potvrde privrženost daljem proširenju, navedeno je u nacrtu dokumenta u koji je imao uvid portal Euraktiv, ali se vremenski rok za proširenje EU na Zapadni Balkan nigde ne pominje. Dokument je, kažu, nastao posle više nedelja neslaganja oko teksta u kojem je između ostalog ukazano na važnost mogućnosti EU da održi i produbi svoj razvoj, osiguravajući pritom kapacitet da integriše nove članice.
Kosovo bez državnih simbola
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće samitu, saopšteno je iz kabineta predsednika. Najavljeno je i učešće španskog premijera Pedra Sančesa, a iako će učestvovati i predstavnici Prištine, neće biti istaknuti simboli tzv. Kosova koje Španija ne priznaje. Na takav skup je poslednji put, 2018. godine, bio pozvan tada predsednik Španije Marijano Rahoj, ali nije došao zbog prisustva predstavnika Prištine.
“Na samitu su uklonjeni svi simboli tzv. Kosova, a to će se, na zahtev Španije, ponovo dogoditi i u sredu u Ljubljani”, piše katalonski dnevnik “El Periodiko”.
