Klimatske promene osetne su u svakom delu planete. Na Bliskom istoku zemlja se već pretvara u pustinju, a nestašica vode izaziva sukobe. U Indoneziji seča prašuma smanjuje sposobnost apsorbovanja CO2. Američka država Nju Džersi, na obali Atlantskog okeana, polako evakuiše stanovništvo, kao i Florida, jer porast nivoa vode u okeanu preti da bi, ako se nastavi trend razornih cunamija i tornada, mogao nestati dobar deo istočne obale Amerike. Svetska meteorološka organizacija navodi da je globalna prosečna temperatura porasla za 1,15 °C, što je donelo suše u Kini, Evropi i delovima Afrike, a u Pakistanu i Indiji sve učestalije ciklone i ljudske žrtve. Američka Nacionalna administracija za okeane i atmosferu (NOAA) pre nekoliko dana objavila je da je počeo novi El Ninjo – planetarni fenomen koji bi mogao da nam donese rekordno toplu 2024. godinu. Da li klimatske promene zaista menjaju sliku planete i ima li razloga za paniku?
– Treba praviti razliku između promena vremena i klime. Vreme nam se menja ponekad na svaka dva-tri dana, a klima je relativno stabilan proces i menja se u periodu od nekoliko hiljada godina. Priča o klimatskim promenama je više politička, jer u realnosti čovek ne može da menja klimu, da stvara efekat staklene bašte ili emituje ugljen-dioksid toliko da bi ugrozio planetu. Dakle, priča o klimatskim promenama nema osnova u prirodi za tumačenje procesa u atmosferi – kaže meteorolog Nedeljko Todorović.
Prema njegovim rečima svaka godina je priča za sebe, jedna je sušna, druga kišna. Statistički, jun je, po količini padavina, najkišniji mesec i ova dinamika malo kišnih, malo sunčanih dana je sasvim normalna.
– Druga je stvar što ljudi treba da vode računa gde se naseljavaju, ako neko pravi kuću pored reke i time uzme reci deo prostora gde ona živi, u nekom trenutku će se desiti da ga ta ista reka, usled bujičnih poplava, “nadjača”. Dakle, čovek mora da se čuva realnih opasnosti koje nose neke meteorološke pojave, grad, udar groma – kaže Todorović i objašnjava da je i tokom ovih junskih poplava bilo mesta u Srbiji gde je pala dvostruka, čak i trostruka mesečna količina kiše, a bilo je onih gde je kiša prošla gotovo neprimetno.
Za leto koje dolazi Todorović kaže da će biti manje toplo od prethodna dva, te da je priča o ekstremno vrućoj 2024. godini deo politike zastrašivanja.
– Pomenuti El Ninjo svakih nekoliko godina zagreva celu planetu, a sve zavisi od smene toplih i hladnih struja u Pacifiku čija obala najviše i oseća taj uticaj. ljudi treba da se oslobode straha jer se ništa u prirodi ne dešava tako brzo, sve je proces koji traje – poručuje Todorović.
Zdravlje na ispitu
Dok Svetska zdravstvena organizacija (SZO) forsira priču da su klimatske promene uzrok brojnih bolesti (astme, karcinoma pluća, srčanog udara, melanoma, mentalnih tegoba), veliki broj svetski priznatih stručnjaka to demantuje tvrdeći da su mnogo više za to zaslužni GMO proizvodi, toksični aditivi, pojedini suplementi ili lekovi koji podupiru sve popularniju “instant brigu o zdravlju”.
Ugrožene flora i fauna?
Studija u časopisu “Kriosfera” navodi da je 28 biliona tona leda izgubljeno od 1994. do 2017. godine, a istraživač i tvrde da je ta zapremina dovoljna da celu Britaniju pokrije ledom debljine 100 metara. Osim polarnih medveda u opasnosti je čak 19 odsto životinjskih vrsta sa Crvene liste (lista ugroženih vrsta). Sa globalnim zagrevanjem i okeani se zagrevaju, sa direktnim efektima na koralne grebene: zbog toplije vode korali izbacuju vitalne morske alge iz tkiva, gladuju i isušuju se. Jedna grupa biologa, ipak, tvrdi da ima još mnogo faktora koji narušavaju biljni i životinjski svet i da je sve u prirodi podložno promenama.
