Ovog leta, najtoplijeg u istoriji merenja u Srbiji, oboreni su mnogi rekordi u pogledu temperatura, a čak 70 dana je bilo bez padavina. Temperature na otvorenim poljima su nekim danima prelazile 50 stepeni Celzijusa, a ni tokom noći se nisu spuštale ispod 30 stepeni, što je bio izuzetno veliki problem za poljoprivrednike.
Ovakva leta, kaže Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu, u budućnosti će u Srbiji predstavljati neku vrstu normale odnosno očekivanog događaja.
– Ekstremna leta će biti daleko ozbiljnija po pitanju ovih temperaturnih rekorda – rekao je Đurđević na panel diskusiji posvećenoj uticaju temperaturnih rekorda na zasade u Srbiji.
Ugrožena voda
Pored rekordnih temperatura, kako kaže ovaj stručnjak, 2024. godina je bila i jedna od najsušnijih, s obzirom da je od marta do avgusta bila ekstremna suša na 95, a možda čak i 99 odsto teritorije.
To se, kako je istakao Đurđević, može u potpunosti pripisati klimatskim promenama.
– Broj jakih suša je udvostručen i njihova učestalost je u direktnoj vezi s klimatskim promenama. Ovo leto smo živeli u klimatskim promenama 100 odsto. Ovakvo leto, sa sušama i rekordnim temperaturama, nije bilo moguće u klimi koja je u Srbiji vladala pre četrdesetak godina – objasnio je Đurđević.
On je dodao da će sve zemlje zbog klimatskih promena imati trajne promene, štete i gubitke, kao na primer u vodenim resursima u Srbiji, i da za to moraju da se pripreme.
– U našoj zemlji analize pokazuju permanentan gubitak količine vode u podzemnim rezervoarima i taj gubitak može da se poveže s klimatskim promenama i povećanom učestalosti suša i to je trajni gubitak vode kao resursa za našu zemlju. Ne postoji plan niti mera prilagođavanja kojom možete da vratite vodu u te podzemne rezervoare – rekao je on.
Zorica Ranković Vasić, profesorka na Poljoprivrednom fakultetu, izjavila je da se svi slažu da oluje i suše nikada nisu bile ovako česte i intenzivne i da nije bio ovako veliki problem da proizvodite hranu.
Ona je dodala i da je prošla zima bila izuzetno topla, najtoplija od 1951. godine, bez padavina, zimskog mraza i snežnog pokrivača, što je, kako je rekla, katastrofalno za poljoprivredu, posebno ratare.
Pad proizvodnje
– Posle takve zime usledio je mraz na proleće, koji je napravio veliku štetu, a zatim kiše i oluje u periodu cvetanja i onda sušno vrelo leto.
Sve je to uticalo na smanjenje prinosa i na ponudu i potražnju, i na kraju na visoke cene – rekla je Ranković Vasić.
Ona je navela da su oluje, suše i visoke temperature već donele gubitke u poljoprivredi, što će uticati i na smanjenje bruto društvenog proizvoda, imajući u vidu da poljoprivreda, prema podacima iz 2020, godine učestvuje u BDP-u sa visokih 7,5 odsto, od čega je 68 odsto biljna proizvodnja, a 32 odsto stočarstvo.
Dragana Tar, saradnica Organizacije za hranu i poljoprivredu, izjavila je da prema podacima Zavoda za statistiku iz septembra, procenjuje se da je proizvodnja pšenice smanjena 15 odsto, kukuruza 18 odsto, soje za jednu trećinu a voćarskih kultura od pet do 15 odsto.
– To govori o sezoni koja je i te kako bila pod velikim uticajem klimatskih promena. Postavlja se pitanje šta će to značiti za našu ekonomiju, izvoz i za malog poljoprivrednog proizvođača iz Leskovca čija je proizvodnja paprike samo 20 odsto prinosa koji je imao prošle godine. To znači velike probleme kada je u pitanju prihod na nivou gazdinstva, to znači rizik od siromaštva, to znači nemogućnost da investiraju u sledeću proizvodnu sezonu i to za nas potrošače znači da će cene biti više ili ćemo teže dolaziti do nekih proizvoda – rekla je Tar.
Ona je istakla da mora da se razvija “klimatski pametna poljoprivreda” čiji je cilj da se poljoprivredni sistem transformiše na način da se određenim intervencijama odgovori na klimatske rizike i da proizvodnja bude dovoljno produktivna.
Epska borba
Vladimir Đurđević je rekao da klimatske promene, doprinose teškom stanju u kojem se nalaze poljoprivrednici i istakao da njihova borba iz godine u godinu postaje epska.
– Zato je potrebno bolje razumeti probleme poljoprivrednika i vratiti im status koji su nekada imali – kazao je Đurđević.
Pogubni ekstremi
Dragana Tar je, ukazujući da u svetu ne postoji dovoljna prehrambena sigurnost, istakla da su ključni razlog za to konflikti, ali da se ekstremni vremenski uslovi i klimatske promene sada naglašeno pojavljuju kao razlog zašto neke države nemaju dovoljan pristup hrani.
– Najugroženiji su mala poljoprivredna gazdinstva jer imaju relativno nizak kapacitet da se prilagode na rizike koje nose klimatske promene – rekla je Tar.
