Sećate se kletvi sa skupštinske govornice? Kad su narodni poslanici narodski izrazili očajanje, s adekvatno dodeljenim ulogama gde je ženama dodeljeno da ih izgovaraju? E pa kletve su svuda oko nas i moglo bi se reći da su zastrašujuće uspešne. Pogledajte samo šta se dešava s onima koje su proklele dve gospođe u najboljim godinama kad behu narodni poslanici. Zato se treba zabrinuti onaj što ne zatvara vrata lifta i izaziva komšije da ga proklinju. Slika u ovom slučaju baš sve govori. Grafolozi bi imali posla preko glave, sve te nervozne linije ulivaju strah, ali našli smo i jednu pravopisnu zanimljivost. Opravdano besni sused je napisao "da bog da" kao tri reči, što je zanimljiv jezički prekršaj. Jeste da izraz ima poreklo u želji da bog (nešto) da, što se naravno piše sve odvojeno, ali je on kao ustaljeni izraz – prilog koji bliže određuje glagole i piše se zajedno. Pravilno je, dakle, samo " dabogda". Ovo neće oduzeti snagu kletvi, možda, ali će sigurno pomoći nekome da se pravilno izražava, a ni to nije loše. Nadamo se samo da su vrata lifta redovno zatvorena, a očekujemo da se posle ove pretnje i proverava dvaput jesu li dobro legli svi delovi u otvor za lift.
Jedan naslov iz medija skrenuo je pažnju moje žene: "Mrtva devojka u venčanici koja šeta drumovima". U Negotinu, gde bi drugde. Magije u vlaškom kraju nikad dosta. No, mene je ovde zanimalo nešto drugo, krajnje nepopularno – lingvističke greške u ovom naslovu. Naime, ovako naslov znači da venčanica šeta drumovima. Odnosni veznik "koji" mora stajati uz imenicu na koje se odnosi, pa pošto se odnosi na mrtvu devojku, najbolje je bilo napisati: "Mrtva devojka koja u venčanici šeta drumovima", a druga je verzija pogodna za naslove: "Mrtva devojka u venčanici šeta drumovima". Treća verzija, sa zarezom posle reči "venčanici", takođe je moguća. Magično, zar ne?
