Uništavanje društvene i zadružne svojine koja zbog nepostojanja titulara doživljavana kao Alajbegova slama u periodu rastakanja socijalizma nastavljena je i u tranziciji. Političari skromnog ekonomskog znanja prihvatali su sugestije i savete međunarodnih finansijskih institucija, lobista različitih fela i profila, zaljubljenika u liberalni kapitalizam kao u prvu, gimnazijsku ljubav i zemlja je dovedena na rub ekonomskog sloma.
U jednoj takvoj priči našli su se i zadrugari Zemljoradničke zadruge "Bajina Bašta" koji su sudbinu uzeli u svoje ruke i spasavali svoju egzistenciju spasavajući zadrugu koja je upala u stečaj. Petorica radnika: Milomir Jovanović, Aleksa Zloporubović, Filip Živanović, Dragan Kamberović i Milan Jeremić nisu dozvolili da bajinobaštanska klekovača, koja je bila sinonim kvaliteta za ovu vrste rakije, propadne i u tome su uspeli. Radili su i bez zarade dok nisu pronašli strateškog partnera.
|
Znanje u kafani |
– Firma je 2006. godine upala u blokadu i videli smo da joj nema spasa, pa je formirana firma BB kleka za proizvodnju rakije. Četiri godine kasnije fitma je otišla u stečaj, a mi smo od stečajnog upravnika zakupili zadružni prostor i opremu za proizvodnju rakije. Proizvodnja je pala na 10.000 litara, izgubljen je i najveći deo tržišta, ali mi nismo sedeli skrštenih ruku. Dragan Gavrić iz Beograda, nekadašnji veliki kupac našeg proizvoda, pristao je da bude strateški partner i uložio oko dva miliona evra u proizvodnju – priča Milomir Jovanović Tica, sada direktor firme, u kojoj je zaposlen od 1979. godine.
Iz zakupljenog prostora firma je premeštena u prostor propalog preduzeća Sloboda. U njemu su sada automatizovani kazani za pečenje rakije, osam drvenih buradi od četiri tone, 25 buradi od 500 litara za održavanje rakije i 16 prohromskih cisterni.
– Ove godine proizvešćemo 80.000 litara, a namera nam je da proizvodnju klekovače narednih godina udvostručimo. Opet je izvozimo u Australiju i Sloveniju. U poslednjoj fazi su i pregovori za izvoz u Ameriku i Kanadu. Prodajemo je i po najvećim trgovačkim lancima u našoj zemlji. Često nam svraćaju turisti iz Slovenije da na licu mesta probaju našu rakiju. Imamo velike zalihe jer je spor obrt kapitala zato što rakija mora u hrastovim buradima da odleži nekoliko godina. U Zavodu za intelektualnu svojinu naš brend je zaštićen – ističe naš sagovornik.
Proizvodnja rakije počela je davne 1955. godine obogaćena dodatkom plodova kleke sa planine Tare. Njen kvalitet vrlo brzo je valorizovan na tržištima širom sveta. Pila se u razvijenim zemljama Evrope, Australije, Argentine. General Nikola Ljubičić pričao je nekada zadrugarima da su mu bajinobaštansku kleku nudili u vijetnamskom generalštabu. U Saveznom izvršnom veću bivše države kao i u Skupštini grada Beograda ona je bila sastavni deo reprezentacije jer je njeno geografsko poreklo bilo zaštićeno. U prostoru sadašnje firme izložene su stare rakije. Najstarija je iz 1968. godine. Tu je i stakleni balon od 50 litara iz 1972. godine pored koga je velike Brozova slika. Nakon degustacije omiljene kapljice mnogi posetioci se rado slikaju pored nje zbog sećanja na stara dobra vremena.
