Da je dobra muzika ljudima jedna od najprijatnijih stvari u životu, poznato je odavno, dok je manje poznato da često deluje kao lek.
Muzika pobuđuje naša najdublja osećanja, relaksira, ali i leči pacijente koji imaju razne bolesti. Odsvirane note, lek za telo i dušu, bude hormon sreće, a pojedine zvučne vibracije deluju na deo mozga koji prima i prerađuje informacije dobijene preko čula.
Pod uticajem prijatnih, posebno laganih melodija, smanjuje se lučenje hormona stresa, a povećava se lučenje prirodnih analgetika, endorfina, poznatijeg kao hormon sreće, i dopamina.
Prijatna muzika podstiče snagu imaginacije, često deluje kao sedativ, daje inicijativu, ublažava bolove, snižava krvni pritisak, jača volju, otklanja stres, poboljšava raspoloženje i stimuliše pozitivne emocije.
Ona smanjuje tahikardiju, ujednačava disanje, poboljšava koncentraciju. Mnogi kažu da ih muzika dovodi do stanja uzvišene meditacije, a svetski naučnici su otkrili da može da pomogne i pri razvoju detetovog mozga.
Naučnici ističu da je muzikoterapija moderna metoda lečenja pacijenata. U psihijatriji se primjenjuje kao nova metoda lečenja. Stručnjaci usklađuju određenu vrstu muzike sa dijagnozom pacijenta koga izbavlja iz stanja melanholije, ublažava im patnje i relaksira ih.
Deluje na najdublja osećanja pacijenata tako što suptilnim i pozitivnim vibracijama uspostavlja psihičku ravnotežu, stvara osećanje zadovoljstva i radosti življenja.
Osobe koje imaju povišen holesterol i srčanu slabost trebalo bi da slušaju muziku Čajkovskog. Melodije Đuzepea Verdija pomažu kod migrene, dok Bahova muzika snižava visok krvni pritisak.
Kompozicije Ludviga van Betovena mogu da budu od velike koristi depresivnim i melanholičnim osobama. Kompozicije Mihaila Glinke preporučuju se dijabetičarima, a Dvoržaka bi trebalo da slušaju osobe sa niskim pritiskom.
