Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatuju Arno Gujon osudio je izjavu penzionisanog američkog generala Veslija Klarka za ABC Nenjs koja obiluje netačnim, obmanjujućim i šokantnim tvrdnjama o NATO bombardovanju SRJ tokom 1999, a njegov autorski tekst na engleskom, francuskom i italijanskom jeziku prenelo je više agencija i medija.
Klark, je 1999. predvodio snage NATO koje su bombardovale SRJ, a rekao je između ostalog, da Srbija treba da prizna tzv. Kosovo i da je “ponosan na bombardovanje bivše SRJ”. Gujon je oštro kritikovao komentare tog penzionisanog generala.
Život u getima
– Ove primedbe su duboko štetne za Srbiju, posebno za srpsku hrišćansku manjinu na Kosovu, koju i dalje ugnjetava muslimanska albanska većina. Lišeni prava, tretirani kao građani drugog reda, kosovski hrišćani žive povučeno u getima, izlazeći samo uz veliki lični rizik i povremeno su izloženi nasilnim pogromima. Od 250.000 stanovnika 1999, Srba na Kosovu sada ima manje od 100.000, a pritisak na njih nastavlja da raste, naveo je Gujon koji je osnivač NVO Solidarnost za Kosovo.
Dodao je da ne vidi na šta je Klark ponosan, ističući da je NATO, očito ne poštujući međunarodno pravo i UN, 78 dana bacao bombe na Srbiju, nemilosrdno gađajući civilnu infrastrukturu kao što su pijace i stambena naselja. Humanitarna situacija na AP KiM je, kaže Gujon, poražavajuća.
Podsetio je i na izjavu tada generalnog sekretara UN Kofi Anana iz 1999, da su “NATO vazdušni napadi izazvali brojne civilne žrtve, a velika razaranja i značajna oštećenja infrastrukture i sredstava za proizvodnju imali su razoran uticaj na industriju, zapošljavanje, životnu sredinu, osnovne usluge i poljoprivredu”.
Borba za opstanak
– Među najugroženijim i zanemarenim žrtvama je preko 500.000 srpskih izbeglica iz raznih jugoslovenskih sukoba iz prošlosti, civila, sistematsko uništavanje imovine i sredstava za život, bezakonje i besmisleno nasilje, hiljade potvrđenih ubistava, bezbroj neobjašnjivih smrti i neopisiva stradanja. Regioni koje je Misija na Kosovu posetila bili su svedoci niza ubistava, paljevina, pljački, prisilnih proterivanja, nasilja, osvetničkih napada i terora, kazao je tada Anan – navodi Gujon i ukazuje da su srpski hrišćani na AP KiM do danas meta uznemiravanja i nasilja “u cilju njihovog konačnog iskorenjivanja”.
-Opstanak im zavisi isključivo od krhkih veza koje održavaju sa Beogradom – naglasio je Gujon.
Ukazao je i da izjave Klarka “otvaraju stare rane” u situaciji kada se Srbija približava EU, a Zapad suočava sa zategnutim odnosima sa Rusijom i SAD, u kojoj se od novog predsednika očekuje da se bavi tekućim sukobima.
-U zaključku intervjua, američki general je izjavio “Albanija je veoma dobro ekonomski, a Kosovo može još bolje. Verujem da je ovo period tranzicije”. Međutim, Kosovo koje priznaje manje od 100 zemalja – i dalje se smatra mafijaškom državom, središtem raznih nezakonitih aktivnosti vezanih za EU zaključio je Gujon u pisanom obraćanju.
Mimo odluke SB UN
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je prošlog četvrtka da ne vidi u čemu se ogleda Klarkov ponos na NATO bombardovanje Srbije 1999. Odgovarajući na pitanje novinara da prokomentariše izjavu Klarka da je ponosan na tu operaciju i da Srbija mora da ide u budućnost bez tzv. Kosova, rekao da su ljudi u Srbiji ogorčeni na to što je Klark učinio i da ne vidi u čemu se ogleda taj veliki ponos kada je 19 zemalja, mimo pravila UN, mimo Povelje UN, mimo odluke Saveta bezbednosti UN napalo jednu malu zemlju.
Rat protiv civila
Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun je rekao da je Klark ovim priznao da je ponosan na ubijanje civila. Podsetio da je Vašington post septembra 1999. objavio da su “civili nedvosmisleno bili meta NATO”.
– To je bio rat protiv civila i vidite to po broju žrtava. Namerno su ubijali civile. E, time se ponosi Klark. Ne ponosi se on nečim što bi trebalo da bude časna vojnička profesija – naveo je i istakao da je NATO Srbiju napao bez objave rata i bez odobrenja SB UN.
Podsetio je da je u bombardovanju 1999. stradalo 85 dece, 2.500 civila i nešto više od 1.000 pripadnika naših snaga bezbednosti.
