Klark: NATO ne bi reagovao da je Milošević prihvatio Rambuje

Youtube

Da je nekadašnje jugoslovensko rukovodstvo prihvatilo sporazum u Rambujeu verovatno ne bi došlo do toga da akcija NATO bude sprovedena, izjavio je Vesli Klark.

Klark je rekao da je intervencijom okončano, kako tvrdi, etničko čišćenje koje se događalo u tom trenutku, a da je građanima Kosova pružena prilika da uspostave sigurnost i demokratiju.

Klark, međutim, smatra da “posao još nije završen”, jer i dalje postoje tenzije između Srbije i Kosova, a kako kaže, napetosti postoje i između Bugarske i Severne Makedonije, kao i na Balkanu.

Klark tvrdi da je “sporazum ponuđen predsedniku Slobodanu Miloševiću u osnovi bio identičan sporazumu predviđenom za Bosnu i Hercegovinu”.

On ocenjuje da se Milošević “uobrazio”.

– Kada je 1995. trebalo prebaciti NATO trupe do BiH, Milošević se saglasio i poručio da se to može učiniti preko teritorije Srbije. Četiri godine kasnije promenio je mišljenje odbacivši sve ponuđeno. Sabotirao je odnose, pregovore i zapravo sukob učinio neizbežnim. I tvrdoglavo je istrajavao u tome – tvrdi Klark.

On tvrdi i da su vazdušni napadi “bili upereni protiv tadašnjeg političkog režima.”

Kaže da se Milošević nije predomislio i da je pribegao oružanom sukobu.

– Njegove trupe su počinile brojne brutalnosti na Kosovu tako da je on ishod učinio neizbežnim – smatra Klark i dodaje da je posle svega nekoliko dana Alijansi postalo jasno da se Milošević mora odreći Kosova.

– Da se nije okrenuo oružju možda bi pomirenje bilo moguće, danas bi možda bilo više mira, ne bi bilo aktuelne napetosti – smatra Klark i dodaje da su se srpske vojne i policijske snage povukle sa Kosova, ali da je u Srbiji, kaže, i dalje sveprisutno nezadovoljstvo ishodom.

Na pitanje novinara Glasa Amerike da li postoje reči utehe za građane koje nisu imale nikakve veze sa Miloševićem, ali su oni i njihove porodice stradale, Klark kaže da su “devedesete bile teške godine za Srbe.

Klark kaže i da se osećao “užasno” zbog civilnih žrtava čiji je uzrokom bilo njihovo pogrešno ciljanje. On navodi da je bilo stvari koje su činili pogrešno tokom kampanje i ljudi su gubili živote. Intervencija NATO je počela 24. marta, okončana 10. juna 1999. godine, a odluka o intervenciji, bez saglasnosti Ujedinjenih nacija, doneta je nakon neuspešnih pregovora u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999.