Turci su u beogradskoj varoši zadavali silne muke i knezu Milošu Obrenoviću i njegovom sinu Mihailu u njihovom trudu da je učine evropskim gradom. Dok nisu otišli iz Beograda, nije se mogao zamisliti ni vodovod ni kanalizacija, ali je lako zamisliti kako je u prestonici bilo bez ovih blagodeti savremenog sveta. O tome govore stari zapisi: "S proleća, kad udare bujne kiše, a potoci nisu uvirali u kanalske rešetke, nego slobodno oticali niz strme ulice, domaćice su hitale da izvaljaju kace iz podruma i da u one potoke izruče rasol i natrule glavice, koje je mart već zadahnuo svojim poznatim vonjom, i koje se niz potoke kotrljaju čak do Save i Dunava." Gradnja kanalizacije tekla je sporo. Čitavih četvrt veka se samo razgovaralo, pregovaralo, dogovaralo, da bi konačno tek 1905. počeli radovi. Šest godina je bilo potrebno samo da se završi deo kanalizacione mreže u središnjem delu grada.
Sve do pred kraj 19. veka Beograd se snabdevao vodom za piće sa 20 javnih česmi koje su se napajale iz Bulbulderskog izvora. Pošto su potrebe za pijaćom vodom rasle u gradu koji se širio, sprovedena su i prva istraživanja njenog kvaliteta. Sastavljena je komisija od srpskih stručnjaka koja je 1892. izradila projekat za gradnju vodovoda. Upotrebljena je podzemna voda iz makiške ravnice, a svaki stanovnik trošio je između 35 i 50 litara dnevno. Gradska vodovodna mreža je početkom 20. veka proširena i otvoreni su novi bunari bliže Savi. Novac za prvi beogradski vodovod sakupljao se uglavnom od građana, zavođenjem tzv. 
trošarine. Od toga je trebalo da se postavi i kanalizacija, podigne nekoliko škola, postavi nova kaldrma na ulicama. Opština je poslala svog predstavnika Vladana Đorđevića i trgovce Jovana Krsmanovića i Jovana Antulu da prouče u engleskim i drugim evropskim gradovima kako se uvodi i koristi trošarina za komunalnu izgradnju.
Vladan Đorđević je imao velike planove za prestonicu: gradnju kanalizacije, snabdevanje ispravnom vodom za piće, gradsku rasvetu, kaldrmisanje. Međutim, zbog sukoba sa upravom grada već naredne godine prisiljen je da podnese ostavku. Do tada je uspeo da izmesti groblje sa Tašmajdana na današnje Novo groblje.
|
Lekar i političar |
