Početkom maja cveta bagrem, a zbog obilnih kiša meda nije bilo dovoljno ni za potrebe pčela. U takvoj situaciji pčelari su morali da dohranjuju pčele. Ovako lošu godinu ne pamte ni najstariji pčelari.
Nema ljubavnih kolačićaMed sadrži 37 minerala, skoro sve aminokiseline, brojne vitamine i bezbroj hranljivih sastojaka. On nije samo hrana već i lek. Zbog nedostatka meda na tržištu nema ni raznoraznih preparata od meda kao što su medovača sa propolisom, med pomešan sa cvetnim prahom, med sa omanom i koprivom, a nestašica je i ljubavnih kolačića koji pojačavaju seksualnu želju. Oni se prave tako što se pomešaju dve šolje mlevenog susama i kikirikija i jedna supena kašika mlevenog polena. U taj sadržaj se dodaje malo ekstrakta vanile i med kako bi se dobila gusta masa. Od ove smese se prave kuglice koje se čuvaju u frižideru, a uzimaju se nekoliko puta dnevno. |
– Za nas pčelare vrlo je važna bagremova, odnosno prolećna paša kad bagrem cveta. Pčelama odgovara da dnevna temperatura bude 25 stepeni, a noćna 15 stepeni. Zbog izuzetno loših vremenskih uslova propala je bagremova paša, a za njom i voćna koja dolazi posle nje. Kiša i hladno vreme produžilo se i na livadsku pašu. Do 20. juna morali smo da se borimo da sačuvamo pčelinja društva od propadanja. Ovakvu godinu, mada se decenijama bavim ovim poslom, nisam zapamtio – priča Radoje Ćebić, užički pčelar i višegodišnji sekretar ovdašnjeg pčelarskog društva.
Da godina ne bude katastrofalna po proizvođače meda spas je bio u cvetanju suncokreta. Vreme se popravilo, pčelari su selili košnice po Srbiji, pčele su mogle da prikupe med i za sebe i za pčelare, ali to nije moglo da nadoknadi izgubljeno u prethodnim mesecima.
– Suncokretovo cvetanje je bar donekle spasilo ovogodišnju proizvodnju. Nismo morali da hranimo pčele. Bilo je znatno bolje nego na početku godine, ali meda nema dovoljno na tržištu i neće ga biti dovoljno sve do naredne sezone, naravno pod uslovom da nas vreme posluži – ističe Ćebić.
U poslednje dve godine država je pčelarima koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo ili su registrovani kao pčelari davala po košnici 500 dinara kako bi podstakla proizvodnju koja bi mogla da postane značajna privredna grana i ozbiljna izvozna šansa Srbije. Zbog štete koje su pretrpeli ove godine i pčelari će potražiti spas u ispražnjenoj državnoj kasi. Sa njihovim nevoljama upoznato je i Ministarstvo poljoprivrede.
– Savez pčelarskih organizacija Srbije će od države zatražiti da se podsticaj od 500 dinara po košnici uveća da bismo smanjili štetu koju je prouzrokovalo loše vreme. Uložili smo nemala sredstva na seljenje pčela da bismo uhvatili bar jednu pašu. Kiša je uništila i pčele i nas pčelare. Povećanje podsticajnog iznosa bi nam pomoglo da se ozbiljnije pripremimo za narednu sezonu, da zaštitimo pčele od bolesti kojih je sve više.
Ovakva situacija sa medom ponovo vraća na tržište falsifikatore protiv kojih se u pčelarskoj organizaciji godinama bore. Na tržištu je sve prisutniji med koje pčele nisu ni videle, a užički pčelari, koji su po broju i po proizvodnji među najvećim društvima u Srbiji, kažu da su za ovakvu rabotu najkrivlji veliki igrači.
– Glukozno-fruktozni sirupi dobijeni preradom kukuruza sa aromom koja bi trebala da oponaša med sve više se nude na tržištu. Ni najiskusniji pčelari ne mogu da utvrde koja je razlika između pravog meda i sirupa jer imaju istu gustinu i istu aromu. Pa kako onda da se snađe kupac bez znanja i iskustva kad ni pčelari ne mogu da prepoznaju falsifikat? Falsifikatore otkriva niska cena koja se kreće od 350 do 400 dinara. Sigurno je samo kupiti med od poznatog pčelara, ali takvi ove godine nemaju dovoljno meda ni za sopstvene potrebe.
