Ova godina za paore neće biti berićetna, jer se očekuje manji prinos pšenice i to za čak 18 odsto, a maline za 5,5 odsto. Ono što voćare brine je to što će rod višanja biti manji za čak 24,3 odsto.
Od setve vreme nije pogodovalo pšenici. Kasno nicanje, nejednak razvoj, obilne padavine tokom maja dovele su do pojave bolesti na hlebnom zrnu.
Predsednik Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković kaže da je prošlogodišnji rod bio rekordan i da se to ne dešava često te da će ove godine prinos biti prosečan.
– Imaćemo 4,5 tona po hektaru, tako da će biti za naše potrebe nekih 1,5 miliona tona, ali će biti i viška za izvoz – ističe Saković.
Trenutno država proizvođačima daje 20 dinara po kilogramu za 25.000 tona, dok je cena na tržištu između 16,5 i 18 dinara po kilogramu.
– Cenu diktira tržište, ali ona još nije formirana jer je žetva na početku i ponuda je još mala. Mlinari takođe čekaju da vide kakav će biti kvalitet, a trgovci čekaju da bi videli kako mogu da zarade – ističe Saković.
Ono što se za sada ne zna, kako kaže je, kakvog će kvaliteta biti pšenica.
– Videćemo kako se žetva bude bližila kraju, ali već sada se zna da to neće biti nešto dobro. S obzirom na to kakve nam informacije stižu sa terena, kvalitet hlebnog zrna ove godine biće ispod proseka – kaže Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.
Cena pšenice ove godine će biti dobra, a na nju bi moglo da utiče jedino to što se u svetu ove godine očekuje rekordan, istorijski maksimum u prinosu pšenice od nekih 780 miliona tona. Evropa, međutim, neće zabeležiti istorijski maksimum, ali će imati za 10 odsto veći rod u odnosu na prošlu godinu.
Bolji rod u Mađarskoj i Hrvatskoj
U većini zemalja pšenica je bolje rodila ove nego prošle godine i to u Rusiji i Ukrajini, ali i u Mađarskoj i Hrvatskoj iz našeg okruženja. Pšenica je bolje rodila ove sezone i u Bugarskoj, dok je u Rumuniji kao u Srbiji.
