EPA-EFE/JOEL CARRETT

Prema podacima sajta CoreLogic, u Sidneju je sve veća kriza iznajmljivanja kuća i stanova, jer su se zakupci suočili s povećanjem kirija od 11 odsto u prošloj godini.

Pojedini mladi ljudi ukazuju na još veće probleme, jer su poslednjih dana dobili uvećane zakupnine za 35 odsto.

Sa stopama slobodnih radnih mesta širom zemlje, u proseku od svega 1,2 odsto, u svim glavnim gradovima, brojni građani su zabrinuti kako će pronaći odgovarajući smeštaj.

Mladi smatraju da cene zakupa idu iznad tržišne vrednosti i da nemaju odgovarajuću “pregovaračku moć“.

Leo Paterson Ros, izvršni direktor Unije stanara Novog Južnog Velsa, kaže da je ovo “teško“ vreme za zakupce i da je vreme za neki oblik kontrole iznajmljivanja, kako bi se ublažio pritisak na tržištu.

– Dakle, čak i ako je to samo kratkoročno, uključivanje i rešavanje cene, barem kao kratkoročni odgovor, napravilo bi veliku razliku. Ograničenja najma, kako tokom zakupa, tako i između zakupa, definitivno je nešto o čemu bi trebalo da ozbiljno razgovaramo – naglasio je Ros.

Međutim, argumenti protiv ograničenja zakupnina kažu da bi to “destimulisalo stanodavce“ da obezbede prostor za izdavanje ili da održavaju imovinu za iznajmljivanje, dok Ros smatra da se to ionako ne dešava.

– Trenutno nemamo odgovarajuću ponudu. Pored toga, poznato je da mnogi zakupci žive u stambenom prostoru gde su neophodne popravke i održavanje. Već znamo da građevinska industrija ne ide u korak sa potražnjom. Materijala nema, niti radnika – objasnio je Ros.

On i Unija stanara predlažu gornju granicu zakupnine koja je vezana za CPI, što bi značilo da bi kirije mogle da budu povećane, ali ne preko razumnih mogućnosti građana.

Sličan sistem je primenjen u zemljama OECD-a širom sveta, uključujući Norvešku i Tursku, gde se regulisane rente primenjuju u celom sektoru zakupa.

U Holandiji, kontrola zakupnine se primenjuje na stanove navedene ispod određene cene zakupa, a u Nemačkoj se propisi primenjuju na stanove za iznajmljivanje u oblastima gde postoji pritisak na stambeno tržište (gde je zakupnina ograničena na 10 odsto iznad prosečne stope).

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here