Srpska činija s albanskim paradajzom ili španskom salatom, dok se u loncu krčka kirgistanski ili argentinski pasulj začinjen belim lukom iz Kine. Na trpezi su i prženi krompirići koji su u tiganje uskočili iz Holandije. Neverovatno, ali istinito, Srbija kao zemlja sa epitetom poljoprivredne uvozi voće i povrće i od komšija, ali i od celog sveta, a još neverovatnije da uvozi čak i koje istovremeno i izvozi.
Nažalost, to je naša realnost, kaže za “Vesti” agrarni analitičar, bivši direktor Sektora za poljoprivredu Privredene komore Srbije Žarko Galetin.
Srbija, prema njegovim rečima, uvozi “sve i svašta”, pa tako, kako kaže, na tezgama imamo veliki crveni paradajz koji kada je reč o ukusu, ne liči ni na šta.
– To je posledica našeg zapuštenog povrtarstva koje je, kako možemo videti, razvijeno samo u nekim krajevima zemlje i to na malim površinama, poput južne Bačke i nekim krajevima centralne i južne Srbije – ukazao je ovaj stručnjak.
Zadruge kao spas
On rešenje nezavidne situacije u poljoprivredi vidi u italijanskom modelu “cooperative” koji je dao uspešan reprodukcioni lanac.
– Nama nedostaje takav model, a sa razjedinjenošću i individualnošću proizvođača, nema uspeha. Zato su nam potrebna kooperativna udruživanja i zadruge. Do tada ćemo, kao sada, jesti bilo šta. Iako postoji fitosanitarna inspekcija, na našem tanjiru se nađe kineski luk za koji se ne zna da li je genetski modifikovan, ima li hormona i čime je i koliko prskan – priča nam Galetin.
Paradajz, ukazuje on, u Srbiju dolazi i iz udaljenih zemalja poput Turske i Tunisa.
– Kad stigne do naših prodavnica treba da bude svež i uglavnom jeste, ali kada ga kupite za dva do tri dana bude truo, što govori da to, povrće određeno vreme, drži nešto poput hormona. Ili, recimo, imamo u rafovima i na pijaci jabuke takvog izgleda da kada ih samo pogledate ne znate da li su prave ili plastične, što dovoljno govori da nisu na zdrav način gajene – opisuje ovaj stručnjak uvozno voće i povrće.
Galetin objašnjava da proizvodi sa srpskih njiva imaju daleko manje herbicida i pesticida, ali možemo da primetimo i da tih “made in Serbia” ima daleko manje na domaćim trpezama.
Sela pred uništenjem
Ipak, najviše paradajza, polovina ukupnog uvoza je iz Albanije, a ovo Srbima omiljeno povrće stiže i iz Italije, već tradicionalno iz Makedonije, Turske i Grčke. Krastavci i paprika su došli na pijace i u rafove iz Španije, Makedonije, Grčke i Turske, a šargarepa iz Velike Britanije i Rusije dok se osim španske uvozi i zelena salata iz Tunisa i Italije.
Osim kirgistanskog na trpezi u Srbiji su i pasulj iz Alžira, krompir iz Belgije i Nemačke, a građani jedu i nemački grašak iz susedne Mađarske. U tortama je lešnik iz Turske, a jabuke i kruške su uvezene iz Poljske. Šargarepa osim iz Evrope, stiže i sa udaljenih destinacija poput Južnoafričke Republike, a crni luk čak sa Novog Zelanda.
Zbog, kako ga predsednik Unije poljoprivrednih proizvođača Zlatan Đurić, naziva “nekontrolisanog uvoza” poljoprivrednih proizvoda, srpska sela su, ističe on, pred uništenjem. Za takvo stanje krivi i Evropu i Srbiju.
– Očito je dirigovano da srpsko selo i seljak ne postoje i da treba da budu svedeni sa 48 odsto populacije u zemlji, koliko ih je bilo, na svega tri odsto, kako bi razvijene države još profitirale proširenjem svog tržišta na nas. Uz to i da nam uzmu sve prirodne resurse koje imamo – komentariše predsednik ove poljoprivredne asocijacije sa sedištem u Sremskoj Mitrovici.
Tvrdi i da realizaciji ovakvog scenarija koji Srbiji nameću evropski komesari kao domaći zadatak, kumuje srpski uvoznički lobi.
Crno na belo
Srbija istovremeno uvozi i izvozi crni luk, šargarepu krompir, paradajz, pasulj, grašak, kupus… Uvoz povrća u Srbiju je veći od izvoza, ukazuje za “Vesti” poljoprivredni stručnjak Branislav Gulan i iznosi podatke da se u poslednjih pet godina prosečno godišnje izveze 87.400 tona svežeg povrća, a uveze 103.900 tona i taj uvoz godišnje raste oko četiri odsto.
– Najveći prosečan izvoz je u šargarepi, 18.240 tona godišnje ili nešto više od petine ukupnog izvoza svežeg povrća, a šargarepu uvezemo u proseku 1.735 tona, crni luk izvezemo 16.068 tona, a uvezemo 1.735 tona, dok izvezemo 13.710 tona paprike, a uvezemo 8.554 tone – kaže.
Očigledni gubici
Najveći uvoz, 61 odsto je iz Albanije, a skor najnegativniji u paradajzu.
– Srbija izveze 9.858 paradajza, a uveze čak 27.542 tona, što znači da je uvoz veći od 17,5 tona, a najviše nam dolazi iz Albanije čak 51 odsto ukupno uvezenih količina. Krompir, takođe, godišnje izvezemo 6.636 tona, a uvezemo 15.625. Prošle godine je uvoz bio veći čak za 24.000
tona – kaže Gulan i ističe da da se u Srbiju više uveze kupusa nego što se izveze i to nas košta blizu milion dolara u negativnom bilansu.
