Vladimir Putin posetio je Minsk posle tri godine, gde je s predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom razmotrio “pitanja bezbednosti, situaciju u regionu i svetu i zajedničku reakciju na trenutne izazove”. Ova administrativna formulacija dnevnog reda izazvala je strah u Kijevu da bi s teritorije Belorusije mogla ponovo da bude pokrenuta ofanziva na Ukrajinu, ali i nervozu na Zapadu od pojačane pretnje nuklearnim oružjem.
Da podsetimo, nedavno su ukrajinski dronovi bez posebnog uspeha napali ruske aerodrome strateške avijacije u Rjazanjskoj i Nižnje-novogordskoj oblasti. Senzacionalistički naslovi sakrili su daleko opasniju činjenicu da je reč o nuklearnoj pretnji koju je NATO uputio na taj način.
Naime, strateška avijacija jedan je od tri elementa nuklearne trijade, uz podmornice i interkontinentalne rakete, i svaki predstavlja oružje sudnjeg dana. Stoga bi uklanjanje jednog od njih značilo prednost u slučaju atomskog rata. U Moskvi su odmah ukazali na američku strategiju konvencionalnog udara za onesposobljavanje ruskih nuklearnih kapaciteta, posle čega bi usledio “običan rat”.
Očekivalo se da Moskva odgovori odmazdom, odnosno pojačanim udarima po infrastrukturnim objektima u Ukrajini. Ako se tako nešto i desilo, ono je prošlo neprimetno pošto je Ukrajina ionako izložena napadima o čijoj efikasnosti svedoče tvrdnje Vladimira Zelenskog da je 50 odsto energetske infrastrukture već van stroja.
I dok su oči javnosti bile uprte u Ukrajinu, odgovor je stigao iz Belorusije i upućen je direktno Zapadu. U Belorusiji su ranije ove godine bazirani ruski avioni MiG-31 koji nose hipersonične rakete kinžal s konvencionalnom ili nuklearnom bojevom glavom. Međutim, njima su se posle napada na ruske aerodrome pridružili i IL-76 A50U “šmelj” (bumbar), koji liče na poznatije američke avakse, a služe za navođenje, čime je ovaj segment zaokružen praktično na poljskoj granici.
Tako je odgovor Moskve zapravo upućen iz Belorusije velikim zapadnoevropskim članicama NATO. Naime, brzina rakete kinžal je četiri kilometra u sekundi što znači da do Varšave stiže za pola minuta, do Berilna za tri, a Londona i Pariza za šest. Pritom, zbog brzine leta NATO nema sredstva da obori rakete kinžal, a još nije izvesno kada će Zapadna alijansa imati u arsenalu hiperzvučne projektile. Poslednja tri dana uoči posete Putina pojavili su se izveštaji o masovnim letovima ruske lovačke avijacije na nebu iznad Belorusije, a među njima i aviona MiG-31, nosača raketa kinžal i IL-76 A50U.
Ovom posetom, Putin koji je poveo i ministra odbrane Sergeja Šojgua, upozorio je da neće dopustiti da se Belorusija pretvori u Ukrajinu, kao što je to pre dve godine pokušano “obojenom revolucijom” u Minsku i drugim većim gradovima.
Rukovodilac Centra za Belorusiju Instituta Evrope Ruske akademije nauka Nikolaj Mežjevič ukazuje da će predsednici razgovarati i o nedavno formiranom zajedničkom vojnom kontingentu na teritoriji Belorusije, ali da to ne znači da će on u ovom trenutku biti upotrebljen u ukrajinskom sukobu. Mežjevič kaže da je svrha ovog kontingenta upravo da zaštiti Belorusiju i spreči širenje rata na ovu zemlju.
Čestitka “gaučosima”
Vladimir Putin je uoči leta u Minsk nazvao predsednika Argentine Alberta Fernandeza i čestitao mu na uspehu fudbalske reprezentacije koja je osvojila Svetsko prvenstvo u Kataru. Njegov portparol Dmitrij Peskov nazvao je tvrdnje o uvlačenju Belorusije u rat “glupim i neosnovanim”.
Opet udar na Kijev?
Nakon stabilizacije fronta na istoku Ukrajine, pokazali su se i efekti mobilizacije u Rusiji. Uprkos već obavljenoj koncentraciji trupa, izostala je ukrajinska ofanziva u Zaporožju, a ruske snage su povratile inicijativu na Donbasu. Prema izveštajima zapadnih ratnih reportera, ukrajinski gubici u Bahmutu i još nekoliko manjih utvrđenih mesta su ogromni.
Ruska namenska industrija prevedena je u ratno stanje, radi u tri smene i povremeno se pojave video-snimci neverovatno dugačkih železničkih kompozicija koje dovoze i po 200 novih savremenih tenkova T-90 na front. Pritom je na front stiglo tek manje od polovine mobilisanih, dok se za ostale tvrdi da još vežbaju na poligonima.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg nagađa da se nova velika ruska ofanziva sprema za proleće, a načelnik ukrajinskog Generalštaba Valerij Zalužnij da će se desiti tokom zime. Zapravo, još nije jasno gde je još oko 165.000 mobilisanih ruskih vojnika i da li će udariti na Donbas, Harkov, Černjigov ili Kijev, opet iz Belorusije kao u februaru.
General Sergej Najev, zamenik načelnika ukrajinskog Generalštaba i komandant vojske na frontu, ne krije zebnju zbog posete Putina Minsku. On smatra da je tema sastanka dvojice predsednika učešće beloruske vojske protiv Ukrajine.
– Raspolažemo operativnim informacijama da je nedavno Putin na sastanku s ruskim Generalštabom razmatrao njihove predloge za vođenjem rata u u narednim mesecima. Odmah potom je zakazao sastanak s Lukašenkom. Po mom mišljenju, na sastanku su razmatrali dalje operacije u Ukrajini, uključujući uvlačenje beloruskih kopnenih trupa u sukob – rekao je general Najev, a Vladimir Zelenski je izjavio da je Kijev spreman za sve moguće odbrambene scenarije protiv Moskve i njenog saveznika Belorusije.
Gas za kopejke
Lukašenko je Putina dočekao na minskom aerodromu uz cveće, hleb i so i u pratnji sina Nikolaja. Dvojica predsednika uputila su se istim automobilom do Doma nezavisnosti, gde će biti održani i sastanci delegacija, budući da je s Putinom stiglo i gotovo pola ruske vlade.
Njihov zadatak je da ubrzaju integraciju Savezne države Rusije i Belorusije. Reč je pre svega o jedinstvenom gasnom sistemu, koji je od presudne važnosti za belorusku industriju veštačkih đubriva. Dok Evropa grca po ceni od oko 1.200 dolara za 1.000 kubnih metara gasa, Belorusija ga plaća oko 125 dolara, ali Lukašenko želi nižu cenu kao u Rusiji. Osim toga, veliki problem je što su baltičke države zatvorile luke za beloruski izvoz. Zato Rusija modernizuje železnički pravac i proširuje jednu svoju luku na Baltičkom moru samo za tu svrhu. Dve zemlje žele i zajednički da ostvare program proizvodnje industrijske robe koja sada zbog sankcija ne može da se uvozi sa zapada. Takođe, govorilo se i o zajedničkoj namenskoj proizvodnji.
Bez struje 15 miliona ljudi
Sat pre nego što je Vladimir Putin sleteo u Minsk, Oružane snage Belorusije su uspešno završile iznenadnu proveru borbene gotovosti, saopštilo je ministarstvo odbrane te zemlje.
“Proveru borbene gotovosti je naredio predsednik Belorusije i vrhovni komandant oružanih snaga Aleksandar Lukašenko. Oružane snage su završile sve aktivnosti vezane za taj zadatak koje je vodio državni sekretar Saveta bezbednosti Aleksandar Volfovič”, navodi se u saopštenju ministarstva.
Za to vreme veliki deo Ukrajine opet je bio bez struje. Tamošnja električna kompanija saopštila je da su u napadima ruskih dronova uništeni infrastrukturni objekti što je dovelo energetski sistem zemlje u tešku situaciju. Bez struje je bilo 10 ukrajinskih oblasti s ukupno oko 15 miliona stanovnika.
Sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksej Danilov pokušao je da umiri stanovništvo tvrdnjom da Rusija ima dovoljno zaliha raketa i dronova za još tri ili četiri napada velikih razmera na Ukrajinu, ali da će posle toga ostati bez projektila. Međutim, predstavnik ukrajinskog RV i PVO rekao je da je prikupljeno dosta ostataka raketa i dronova sa serijskim brojevima koji govore da ovi projektili u Rusiji silaze s proizvodne trake.
