Od 25. avgusta do 10. septembra na Filipinima, u Japanu i Indoneziji se održava 19. Svetsko prvenstvo u košarci. Naša zemlja, pod imenima FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG i Srbija učestvovala je na 16 Mundobasketa. Okitili smo se sa pet trofeja najboljih na planeti i po uspešnosti delimo prvo mesto sa Amerikancima. Ipak, poslednji put smo do zlata stigli u Indijanapolisu 2002. Naši košarkaši u “šarenom” sastavu predvođeni selektorom Svetislavom Pešićem, pokušaće na turniru u Aziji da učine naciju ponosnom, a našoj “kraljici igara” donesu još jedno odličje. “Vesti” donose pregled dosadašnjih učešća naših selekcija na završnim turnirima od Argentine 1950. do Kine 2019.
Posle osvojenih srebrnih medalja (SP 2014, OI 2016, EP 2017), Srbija više nije bila autsajder na velikim takmičenjima. Na scenu su stupili neki novi asovi srpske košarke predvođeni Nikolom Jokićem i Vasilijem Micićem, a ovi nešto stariji (Bjelica, Bogdanović, Teodosić…) bili su i dalje na vrhuncu. Selektora Aleksandra Đorđevića i njegove izabranike je čekalo SP u Kini 2019. (zbog pomeranja prethodnih takmičenja i “proređivanja” Evropskih prvenstava pauza između dva Mundobasketa prvi put je bila pet godina).
Brojni pehovi
Nažalost, zadesili su nas pehovi tokom priprema, pa smo značajno oslabljeni otputovali u Kinu. Zbog povrede mišića otpao je Miloš Teodosić, neprikosnoveni lider tima. Dragan Milosavljević je pokidao prednje ukrštene ligamente kolena, a na spisku putnika nije bilo ni Nikole Kalinića. Do dan-danas je ostalo nejasno zašto je Đorđević otpisao sjajno krilo. Pravi razlog nije naveden, samo je nemušto saopšteno da selektor ima drugačiju viziju tima. Ta odluka je bila ogromno iznenađenje za sve. U javnosti se spekulisalo da eliminacija Kalinića ima političku pozadinu. Na samom Mundobasketu se videlo koliko nam je Kalinić nedostajao, posebno jer je i Vladimir Lučić, naše startno krilo, dugo vukao raznorazne povrede zbog kojih nije bio u pravoj formi. Kao i obično kada je Nikola Jokić u pitanju, do poslednjeg trenutka se nije znalo da li će najveća zvezda našeg tima igrati na SP. Na kraju je odlučeno da se stavi na raspolaganje selektoru, ali je došao dosta kasno i nespreman. Višak kilograma i njegova loša forma bili su očigledni tokom celog turnira, a nije mu pomogla ni strategija Saše Đorđevića da ga forsira na poziciji četiri. Imali smo u timu četiri čiste “petice”, pa je Džoker na neki način bio žrtvovan, što se i te kako osetilo na njegovoj igri.
Debakl od “gaučosa”
Bez obzira na sve, “orlovi” su svrstani među favorite. Amerikanci su došli u šarenom sastavu bez najvećih zvezda, a Pau Gasol se oprostio od Španije, pa se verovalo da ni oni nisu više nedostižni. Prvu fazu smo prošli poput brzog voza. “Orlovi” su u Grupi D u Fošanu sa lakoćom preslišali Angolu (105:59), Filipine (126:67) i Italiju (99:77) i kao prvoplasirani otišli u narednu fazu, novoformiranu Grupu J, gde su nas čekala još dva duela. Razbili smo Portoriko (90:47), a onda je ponovo bila kobna Španija, po ko zna koji put u prethodnih 15 godina. Izgubili smo ubedljivo (81:69), a prve pukotine u našoj igri bile su uočljive.
Rival u četvrtfinalu bila nam je Argentina. Sa “gaučosima” smo odigrali mnogo epskih duela u prošlosti, a najpoznatiji je svakako bio u finalu SP 2002. Posle toga oni su imali više uspeha, ali verovali smo da u Kini možemo preko njih u zonu medalja. Međutim, u Donguanu tog 10. septembra ukazao se Fakundo Kampaco. Tri godine kasnije on će postati ljubimac “delija”, ali posle tog meča u Kini čigrasti plej Argentine dugo je bio noćna mora srpskih ljubitelja “kraljice igara”. Od starta je plesao na terenu, zatrpavao naš koš, ali i upošljavao saigrače. “Triling” naših asova (Bogdanović 21 poen, Bjelica 18, Jokić 16) nije bio dovoljan, nisu imali podršku ostatka tima, a naša odbrana nije mogla da zaustavi raspucane Argentince. Ogromno razočaranje. Za razliku od nekih prethodnih takmičenja više nismo bili autsajderi, pa je samim tim i neuspeh bio veći. Odradili smo još dve utakmice do kraja (pobede protiv Čeha 90:81 i Amerikanaca 94:89) i zauzeli peto mesto u konačnom plasmanu, ali niko time nije bio oduševljen. Turnir u najmnogoljudnijoj zemlji sveta bio je poslednji na kojem je reprezentaciju predvodio Saša Đorđević. Ostavio je iza sebe tri srebrne medalje, ali klupu “orlova” je napustio posle neuspeha.
Sastav Srbije
Utisak je da na SP nismo bili dobro izbalansirana ekipa. Imali smo u sastavu veliki broj centara, a malo bekova koji su bili preopterećeni. Na Mundobasketu u Kini Đorđević je računao na sledećih 12 košarkaša – bekovi: Vasilije Micić (Anadolu Efes), Stefan Jović (Bajern), Marko Gudurić (Fenerbahče), Bogdan Bogdanović (Sakramento). Krila: Marko Simonović (Zenit), Vladimir Lučić (Bajern). Krilni centri i centri: Nemanja Bjelica (Sakramento), Stefan Birčević (Bon), Miroslav Raduljica (Đangsu), Nikola Milutinov (Olimpijakos), Nikola Jokić (Denver), Boban Marjanović (Filadelfija).
“Furija” najbolja
Iako bez Paua Gasola koji je završio reprezentativnu karijeru, Španija je zadržala šampionske navike. U finalu su razbili Argentinu (95:75, Rubio 20 koševa) i osvojili drugu titulu prvaka sveta (prva u Japanu 2006). Bronza je pripala Francuzima.
