Guskova još (ispravno) misli da "oni" – to bi bili Nikolić, Vučić i Dačić – "sve više gledaju na Evropsku uniju nego na Rusiju" (pročitali nas u Moskvi kao bukvar), pa je pitanje (kaže Guskova), "da li Rusija želi da sarađuje sa zemljama koje pokušavaju da sede na dve stolice"? Krupna reč iz usta žene koja u Moskvi nije repa bez korena!
I samo što to Guskova napisa, naš predsednik odmah i pojasni: "Srbija, u ovom trenutku, (pazi: ‘u ovom trenutku!’) neće da uvodi sankcije Rusiji, ali članstvo u EU podrazumeva zajedničku spoljnu politiku (sa EU)." Prevedeno na srpski: Evropa namaknula sankcije Rusiji; Srbija neće da namiče sankcije Rusiji; članstvo u EU podrazumeva zajedničku spoljnu politiku; Srbija neće nametati sankcije Rusiji… Pa se ti razaberi i rastumači.
Ovo nije samo diplomatija "dve stolice"; ovo je pojmovni novitet koji ne može da istumači ni formalna ni semantička logika. Niti, pak, diplomatija koja drži do sebe i svog ugleda.
Diplomatija?
Svojevremeno, u doba one Titove diplomatije, kada su spoljne poslove posleratne Jugoslavije vodili jedan Koča Popović, Bogdan Crnobrnja, Josip Đerđa ili Jože Brilej, u Egiptu je jedno vreme ambasador Jugoslavije bio Danilo Lekić, ratni komesar Titove Druge proleterske divizije. Pre dolaska na dužnost u Kairo, Tito ga je poslao za našeg ambasadora u Ujedinjenim nacijama. Danilo Lekić mi, jednom zgodom u Kairu, pričao kako je, dok je službovao u Njujorku, generalni sekretar UN, U Tant, priredio gala večeru za sve predstavnike država u zgradi na Ist Riveru.
Za svečanu trpezu pozvane su po običaju i supruge ambasadora. Lekićeva supruga Azra sedi između belgijskog ambasadora, s njene leve, i britanskog ambasadora, s desne strane. Kreće svečana večera. Livrejisani konobari donose aperitive, a iza njih postavljaju pred svaku zvanicu skupocenu, porcelansku kinesku činiju. U činiji je neka bela tečnost na čijoj površini plovi list trešnjinog cveta.
Šta da radi partizanka Azra s prozirnom tečnošću na kojoj plovi beli list trešnjinog cveta? A sve to u trenutku kada ambasadori s leve i desne njene strane čekaju da dama prva počne s tim neobičnim aperitivom u toj skupocenoj činiji.
Kud će, šta će partizanka Azra s činijom u kojoj plovi list belog cveta ? Uzima lagano činijicu u obe ruke i nagne dva-tri gutljaja vode namenjene da se u njoj peru prsti posle jela.
Napi se naša partizanka vode. I pre nego što je potegla i treći gutljaj, britanski ambasador brže-bolje zgrabi njegovu činijicu:
– Ah, kakva izvanredna ideja!
To reče i džentlmenski, rafinirano, delikatno, diplomatski – ili kako god hoćete – ispi vodu za pranje prstiju. Do dna.
Pitanje za nagradni kviz: šta bi u ovoj situaciji uradio Ivica?
