Direktor Instituta za politička i socijalna istraživanja Crnomorsko-Kaspijskog regiona Vladimir Zaharov ističe mogućnost učešća Kine u novom projektu – reč je o izgradnji saobraćajnog prelaza preko Kerčenskog moreuza, koji spaja Krasnodarsku pokrajinu i Krim.
Krajem aprila Moskva je prvi put zvanično potvrdila početak saradnje sa kineskim partnerima u podizanju dubokovodne luke na Krimu. A 5. maja saznalo se o nameri strana da potpišu memorandum o novom infrastrukturnom projektu tokom posete predsednika Vladimira Putina Pekingu.
Sa ruske strane ugovor će potpisati Ministarstvo saobraćaja i državna kompanija "Avtodor", a sa kineske državna kompanija "Čajna reilvej konstrakšn korporejšn" i privatno preduzeće "Čajna internešnel fond".
Šta će reći NATO: Zajedničke mornaričke vežbe Rusije i Kine |
"Avtodor" već razrađuje tehnički projekat prelaza iz Krasnodarske pokrajine na Krim preko Kerčenskog moreuza. Tehnički model još nije utvrđen. To može da bude automobilski i železnički most i podvodni tunel.
Zna se da su kineski partneri spremni da finansiraju i grade ovaj infrastrukturni objekat. Kina ima ogromno iskustvo i mogućnosti za to, smatra Zaharov.
Radi se o ozbiljnom partnerstvu sa Rusijom koje je bilo pod pritiskom Zapada zbog događaja u Ukrajini. Bilo je pokušaja da se i Kina uvuče u antirusku kampanju, ističe Zaharov.
"Peking da se uključi u rešavanje ukrajinske krize" |
Da Kina sumnjiči Rusiju za osvajačke ambicije, ona ne bi planirala da ulaže milijarde dolara u taj region. Samim tim. Kina de-fakto priznaje da je Krim ušao u sastav Rusije dobrovoljno, a ne nasilno, kako tvrde SAD i Zapad. To je vrlo važan geopolitički faktor.
Saobraćajni prelaz preko Kerčenskog moreuza može da košta do tri milijarde dolara. Kineski partneri, saopštavaju izvori bliski pregovorima, predložili su investicije u juanima.
Prelazak na juane u obračunima sa stranim partnerima postao je već svetska praksa za kineske kompanije. Međutim, u ovom slučaju to je znak da Kina hoće finansijski da podrži ruski projekat bez oslanjanja na zapadne valute — dolar i evro, smatra Vladimir Zaharov.
Kina shvata stratešku važnost ovog regiona. Ona shvata da joj se ono što ulaže vraća višestruko. Peking probija sebi put na novo tržište — Krim, odakle putevi vode u regione Crnog i Sredozemnog mora, navode ruski mediji.
