Prema rečima Fransoe Godmona, “Kina ne može potpuno da zakrpi balon koji je pukao, niti da replicira rast koji je postojao poslednjih 30 godina”.
– Greše oni koji predviđaju kolaps kineske ekonomije, ali ta zemlja neće uspeti da ponovi ekonomski rast koji je imala u poslednjih 20 godina – rekao je francuski istoričar Fransoa Godmon, stručnjak za tu azijsku zemlju, u razgovoru za Hinu.
Kina od pandemije kovida, na koju je odgovorila najstrožim merama na svetu, beleži ekonomske probleme zbog kojih deo analitičara donosi mračne prognoze o budućnosti njene ekonomije. Simbol tih teškoća jeste pad giganta u oblasti nekretnina Evergrandea, u ekonomiji u kojoj taj sektor nosi izuzetnu važnost i zaslužan je za četvrtinu ekonomskih aktivnosti.
Godmon je odmah podsetio da je Kina velika ekonomija koja ima 1.000 milijardi dolara vredan trgovinski suficit, što je i dalje njena velika snaga. Podsetio je, ipak, da je tokom leta bilo puno pesimističnih prognoza za Kinu.
– Deo njih je opravdan jer se dogodio veliki preokret i kriza poverenja, ali greše oni koji tvrde da joj sledi krah, kao što su bili i u prošlosti […] Kina je uvek imala padove, te je reč o cikličnoj ekonomiji. Mi govorimo o hiperbrzom vozu koji je usporio i počinje da doživljava probleme, ali nemojmo da zaboravimo da je to ipak bio hiperbrzi voz – slikovit je Francuz koji predaje na pariskom institutu Sciences Po.
Važno unutrašnje tržište
Druga strana izuzetno uspešne Kine na izvoznom planu njeno je unutrašnje tržište, naglašava Godmon. Nisu se ispunila očekivanja da će se taj uspeh preliti i na domaću potrošnju, a ona se nakon kovida nije vratila na očekivane iznose.
Današnju krizu u Kini francuski stručnjak upoređuje sa onom japanskom ’90-ih, prozvanu “izgubljenom decenijom” u toj ostrvskoj državi, ali ovaj put “stostruko” većoj.
– Kina je gradila previše infrastrukture i nekretnina, a deo stanovništva je špekulisao na tom tržištu jer su nekretnine bile unosnija investicija od penzionih fondova. Sada je taj balon pukao, a to ima negativne posledice na lokalne budžete gradova i pokrajina koji su velike prihode dobijale upravo od prodaje zemljišta – objašnjava.
– Ljudi kupuju i manje nameštaja, električnih uređaja, boje se da investiraju i sve više štede, a lokalnoj vladi nedostaje novaca i resursa. To je ozbiljna situacija sa kojom se vlada suočava, ali treba biti oprezan sa prognozama o krahu jer Kina i dalje ima velike prednosti poput inostrane trgovine – rekao je Godmon.
“Kina je izvlačila iz svetske ekonomije i to koristila za sebe”
Prema njegovim rečima, “situacija može ići u oba smera, ali ne može se potpuno zakrpiti balon koji je pukao, niti replicirati rast koji je postojao poslednjih 30 godina”.
Iako priznaje da je to smela izjava, Godmon je istakao da usporavanje Kine može biti dobra vest za zapadne ekonomije.
Uvek su mu bile sporne tvrdnje dela ekonomista da je Kina svojevrsna “lokomotiva” svetskog ekonomskog rasta. Smatra da je zapravo izvlačila iz svetske ekonomije i to koristila za svoj rast, pritom obarajući svetske cene.
Sa usporavanjem ekonomije Kina će morati da prestane da štedi i da investira na dosadašnjem nivou, što znači i veću konkurentnost zapadnih kompanija koje često nisu mogle da se nose sa subvencionisanim kineskim suparnicima.
Smanjenje rizika
Govoreći o temi rasparivanja, termina koji na zapadu koriste za smanjenje ekonomske zavisnosti od Kine, Godmon kaže da je ona “bauk” i da ne može biti istinskog rasparivanja bez ogromnog rasta cena.
Taj termin, smatra, treba zameniti preuzimanjem manjeg rizika, odnosno opreznijom razmenom sa Kinom. Zapadu su, na primer, potrebne veće kontrole pri izvozu robe dvostruke namene koja može da završi u kineskom vojnom sektoru, i treba snažnije štititi svoje tehnološke inovacije.
Godmon smatra da je Zapad danas postao puno realniji u vezi Kine i da više ne postoje iluzije da će se ona promeniti na osnovu trgovinske razmene.
– Niko više ne veruje da se Kina kreće prema tržišnoj ekonomiji, niti da je Komunistička partija politička struktura koja bledi ili se sporo menja. Te iluzije su gotove – ukazuje.
Ističe i da Komunistička partija danas kontroliše sve aspekte kineskog društva i da joj je dostupno mnogo više alata za kontrolu nego što ih je bilo u vreme Mao Cedunga i Denga Sjaopinga.
– Si Đinping svojom politikom pritom šteti kineskom ekonomskom rastu, donošenjem mera koje obeshrabruju strane investicije zbog pravnih nesigurnosti, zbog regulacija digitalnih platformi ili eliminacije privatnog obrazovanja . napominje.
– Na međunarodnom planu Si pak svojim nastupom koketira sa mogućnostima velikih kriza i sukoba, što stvara nepoverenje prema azijskom divu – zaključuje Godmon.
Gledajte vasa posla Kina ce biti najaca Sila na svetu dok Francuskoj i celom Zapadu sledi kolaps.
Moli se Bogu, kleci, moli se, sve ne bili tako bilo, hahahaha. Daleko je Kina od Zapada. Krenulo od Deng Xiao Pinga pa do ovog sto lici na pandu. A Zapad vlada svetom – malo poduze. Cak im svaki sukob izuzetno odgovara. Da ne bi I srpskog i II srpskog ustanka, ne bi bilo ni Knezevine Srbije. Da ne bi balkanskih ratova i I svetskog rata, Solunskog fronta, pitanje je sta bi bilo sa Srbijom. Its….rat Mile, samo rat donosi teritorije i suverenost.
Vrlo duboka i detaljna analiza koja se moze svesti na 1 rečenicu: “Kina će pukne i onda celi svet ima bre da kupuje zapadnu robu, koja je skupa ko đavo”