Bivši oficir severnokorejskih oružanih snaga tvrdi da je režim koristio ili još uvek koristi psihički i mentalno hendikepiranu decu kao subjekte u eksperimentisanju s hemijskim i biološkim oružjem. Im Čeon-Jong je rekao da je svedočenje zlostavljanju bila "poslednja slamka" zbog koje se odlučio na dezerterstvo. Kao oficir specijalnih jedinica Severne Koreje, Im je naciji i režimu služio najbolje što je mogao, ali specijalni trening kroz koji je prošao na vojnoj akademiji u severnoj provinciji Pjongan ga je uverio da mora da prebegne.
– I tada imamo ono što oni zovu 'terenske vežbe'. Mi smo za testiranje biološkog i hemijskog rata morali da imamo 'objekte'. Na početku su hemijsko oružje koristili na miševima i pokazali nam kako oni umiru. Tada smo gledali instruktore kako sprovode testove na ljudima da bi nam pokazali kako osoba umire. Ja sam to video svojim očima – tvrdi Im.
Dezerter kaže da ga je ono čemu je posvedočio odvratilo i nateralo da pobegne preko granice u Kinu, a potom u Južnu Koreju u koju je stigao sredinom 1990-ih.
– Svako ko ode u Pjongjang će primetiti da tamo uopšte nema invalida. Mi sad znamo da njih odvode kao decu i spaljuju u specijalnim kampovima. Režim to čini jer svoje ljude uverava da je Severna Koreja raj na Zemlji, a u raju ne možete imati hendikepirane ljude – kaže Toshimitsu Shigemura, profesor Tokijskog univerziteta koji izučava Severnu Koreju.
Im pak govori da "vlasti hendikepiranu decu od roditelja kupuju za nekoliko kilograma pirinča". Prema njemu, eksperimentisanje na ljudima datira iz kasnih 1960-ih, a jedan od prvih objekata u kojima se sprovodilo testiranje biološkog i hemijskog oružja je izgrađen na ostrvu Majang-Do, istočno od luke Sinpo u kojoj je jedna od najvažnijih severnokorejskih podmorničkih baza.
– Oni koriste bakteriju antraksa kao i 40 drugih vrsta hemijskog oružja koje je režim samostalno razvio – tvrdi Im i dodaje da "kroz eksperimente, oni uče o učincima i potrebnoj količini oružja".
