Krimski most je zaštićen iz vazduha, sa vode i kopna, a na njemu se nalaze i specijalni senzori za praćenje i uništavanje sumnjivih objekata. U slučaju prodora u prostor ispod mosta diverzant će biti uništen, kažu ruski eksperti povodom pretnji Kijeva da će taj objekat biti srušen, piše Olivera Ikodinović za Sputnjik.
Uzaludne pretnje ukrajinskih ekstremista
Iako Kijev računa da bi takve planove mogao da realizuje uz pomoć raketa dobijenih od SAD, pre svega sa višecevnim raketnim sistemima HIMARS, ruski vojni ekspert Vladislav Šurigin kaže da Ukrajina nema sredstva kojima bi mogla da uništi ili ošteti Krimski most, i da kijevske vlasti treba da budu svesne posledica takvih planova.
– Fizički je nemoguće uništiti tako ogroman objekat sredstvima koja su na raspolaganju Ukrajini. Može li Ukrajina toliko da ošteti Krimski most da se on ne može koristiti? Osim sabotaže velikih razmera, Ukrajina nema druge opcije u pogledu naoružanja. Međutim, Ukrajina treba da bude svesna da ako dođe do takvog terorističkog napada, onda će u tom slučaju morati da zaboravi na bezbednost svog najvišeg rukovodstva i svega što je sa njim povezano – kaže Šurigin.
Krimski most zaštićen kao nuklearka
Ruski vojni eksperti ističu da je Krimski most, koji povezuje krimsko poluostrvo sa ostatkom zemlje, strateški infrastrukturni objekat prve kategorije, a da je njegova zaštita na nivou zaštite nuklearnih elektrana. Zaštićen je sa više linija protivraketne odbrane i najsavremenijim sistemima, uključujući radarske sisteme.
Iz vazduha ga čuvaju ruski borbeni avioni koji se nalaze na borbenom dežurstvu na Krimu. Na kopnu su postavljeni protivvazdušni sistemi S-300 i S-400 „Trijumf“, „Tor-M2“, „Pancir-S1“ i drugi sistemi sposobni da sruše sva postojeća sredstva vazdušnog napada, uključujući strateške bombardere, balističke i krstareće rakete, kao i projektile ispaljene sa zemlje. Sa vode ga čuvaju ratni brodovi i patrolni čamci.
Sam most je zaštićen i specijalnim hodroakustičnim uređajima za upozorenje Amulet-P, pa ako se neko zavuče pod vodu sistem reaguje.
Osim toga, eksperti tvrde da je Krimski most građen istom tehnologijom koja se primenjuje prilikom izgradnje nuklearne elektrane, što znači da njegova konstrukcija može da izdrži direktan udar aviona. Na zaštiti mosta rade i specijalne jedinice Ruske garde, protivdiverzione jedinice i ronioci, Crnomorska flota i FSB.
Eksperti ističu da bi pokušaj napada na Krimski most završio kontranapadom, posle kojeg napadači ne bi mogli da se oporave. To bi, kako preciziraju, moglo da rezultira razornim udarom na centre za donošenje odluka u Kijevu, vojne infrastrukture i logističke kanale za isporuke oružja.
Kijev: Napašćemo čim se pojavi tehnička mogućnost
Krimski most, izgrađen posle prisajedinjenja Krima Rusiji – već dugo je kost u grlu ukrajinskom režimu koji uporno kuje planove kako da ga uništi.
Aleksej Arestovič, savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog rekao je da će napad uslediti “čim se pojavi prva tehnička mogućnost”, dok je poslanik Vrhovne rade Aleksij Gončarenko obelodanio da su na junskom samitu NATO predstavnici Ukrajine sa britanskim ministrom odbrane Benom Volasom razmatrali planove za uništenje Krimskog mosta, dok London tvrdi da ne zna za takve planove.
Takve izjave se u Moskvi doživljavaju kao najava mogućeg terorističkog napada i takve pretnje smatraju se neprihvatljivim.
Krimski most dug 19 kilometara, koji povezuje Krasnodarski kraj na ruskom kopnu s Krimom, najduži je most u Evropi i važna je saobraćajna arterija. Otvoren je sredinom maja 2018. godine i ubrzo je postao pokretač ekonomije na tom ruskom poluostrvu i magnet za turiste. Namenjen je za automobilski i železnički saobraćaj, a dnevno po njemu pređe i preko 38 hiljada automobila.
