Posle odlaganja sastanka predstavnika Beograda i Prištine u Vašingtonu zbog podizanja optužnice protiv Hašima Tačija, direktor predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu i analitičar Obrad Kesić navodi da je teško predvideti kada će se održati sledeći sastanak u organizaciji ambasadora Ričarda Grenela.
Kesić ističe da je ključno pitanje povezano sa političkom situacijom u Prištini.
– Trenutna vlada ima vrlo tanku većinu i ova novonastala kriza u vezi sa optužnicama za ratne zločine može vrlo lako da dovede do pada vlade. Verovatno će ambasador Grenel pokušati da održi komunikaciju između Beograda i Prištine da bi kada se stvori jasnija situacija u vezi sa političkom situacijom u Prištini mogao da se organizuje sledeći krug pregovora. Realno je da ništa ozbiljno ne može da se desi u tim pregovorima do posle američkih predsedničkih izbora i dok se ne formira vlada u Prištini koja bi imala veći legitimitet i veću stabilnost, tako da bi glavni pregovarač, ko god to tada bude, mogao ne samo da postigne dogovor sa Beogradom nego i da garantuje da će taj dogovor biti ispoštovan u Prištini – kaže Kesić.
Da li se optužnica baš sada slučajno pojavila?
– Ne verujem u slučajnost da je optužnica objavljena baš nekoliko dana pred najavljene pregovore u Vašingtonu. Mislim da je to bio odgovor EU, pogotovo Nemačke, na odluku predsednika Trampa da smanji broj američkih vojnika u Nemačkoj. Ta odluka je izazvala burnu reakciju i osude američkih partnera u Evropskoj uniji. Nije tajna da su odnosi između članica EU i SAD loši od kada je Tramp postao predsednik. Takođe nije tajna da Angela Merkel i većina nemačkih političara nisu bili srećni izborom Grenela za ambasadora. Mislim da je i taj odnos sa Grenelom uticao na motivaciju da se sabotiraju pregovori koje on predvodi i za koje je unapred rekao da će da proizvedu vrlo važan uspeh. Na kraju bih samo dodao da tu postoje i drugi motivi za sabotiranje ovih pregovora, od toga da zemlje EU, posebno Nemačka, nisu bile srećne što nisu više bile uključene u te pregovore, a treba dodati da su takođe bile ljute što je administracija predsednika Trampa uvela sankcije tužiocima i istraživačima Haškog međunarodnog krivičnog suda. Uveren sam da je odluka o podizanju optužnica takođe deo najnovijih žestokih napada na predsednika Trampa. Mislim da postoji koordinacija između svih njegovih protivnika i da oni osećaju da je on sada vrlo ranjiv i da treba da igraju “na sve ili ništa“ da bi ga dovoljno oslabili kako bi izgubio izbore u novembru.
Nemačka je preuzela predsedavanje EU, da li će sada Berlin pojačati napore da kosovski problem bude rešen?
– Naravno da bi Nemačka želela da EU i sebi pripiše najveću zaslugu za bilo kakav dogovor Beograda i Prištine. Od samog proglašenja nezavisnosti takozvane države Kosovo, Nemci i Francuzi nisu bili srećni što se Amerika nametnula kao glavni faktor u pregovorima Beograda i Prištine i trudili su se da preuzmu vodeću ulogu u tim pregovorima. Briselski proces je ohrabrio EU da konačno ima kapacitet da pronađe rešenje koje bi normalizovalo odnose Beograda i Prištine. Vrlo brzo su se uverili da albanska strana želi da ponovo Amerika ima vodeću ulogu u tim pregovorima, zbog toga što nije imala poverenja u EU i mislila je da je EU više naklonjena Beogradu. Bili su frustrirani što su američke diplomate često ohrabrivale albansku stranu da ne implementira ono što je dogovoreno i da albanski političari stvaraju “nove realnosti“, koje onda deluju kao prevara Beograda, gde Beograd napravi ustupak i zadovolji Prištinu oko nekih uslova, samo da bi Priština izbegla svoje ugovorene obaveze. To američko mešanje je u percepciji mnogih funkcionera EU bilo neka vrste sabotaže “njihovih pregovora”, tako da sam uveren da će Nemačka pokušati da preuzme inicijativu u sledećem krugu pregovora Beograda i Prištine da bi sprečila bilo kakav nastavak tih pregovora pod rukovodstvom ambasadora Grenela.
Šta očekujete od Hotija, s obzirom na to da preuzima ulogu glavnog pregovarača u ime Prištine?
– Ne očekujem baš ništa od Hotija zato što mislim da je njegova vlada upitna. Svi znaju da je ta vlada formirana jedino da bi dala legitimitet Hašimu Tačiju za dogovor sa predsednikom Vučićem. On je iskoristio priliku da preuzme vlast posle žestokog udara na prethodnog šefa vlade – Kurtija. Biće vrlo teško održati sadašnju koaliciju kada ključne ličnosti, koje u stvari imaju najviše političke snage, to jest Tači i Veselji, nisu uključene u igru koja će se voditi u narednim nedeljama. Hoti mora da pokaže mnogo više političke snage nego što je do sada pokazao, a istovremeno mora da se brani od napada, koji će sigurno intenzivirati Kurti i njegovi saveznici. Politička nestabilnost vlasti u Prištini će sigurno trajati do sledećih izbora ili ako se Tači vrati kao pobednik iz Haga.
