Ličilo je na komandu: “Mirno! Na parove razbrojs! Prvi-drugi, prvi-drugi…”, tako sve do osmog, ali se, ipak, u pariskom hramu Svetog Save odmotalo ne na vojnički već molitveni način i sve u režiji prote Nikole. U belo-zlatnoj svešteničkoj odori stao je ispred “čete”, lagano zakotrljao obred krštenja, vedro, opuštajuće, za neke nezaboravnu scenu, svima usrećujuću.
Podne je. Naspram kitnjastog oltara, u dekoru novooslikanih freski, disciplinovano se poređala grupa srpskih Roma. Stariji su ranije kršteni, na redu je oktet pačića.
Kod Roma se mnogo šta zna unapred, pa i da je svaki od njih kum i nečije kumče, svejedno gde, da li na krštenju, na svadbi, u posebnim dogovorima. Važno je da se poštuje romsko pravilo: “Ja tebi – ti meni”, pamti, vrati, ne prekidaj, množi. I lepo ih je videti kumovski složne, bogatstvo je to kojim se diče i podvlače: “Kum nije dugme.”
Ovaj dan je običan, ne potpada pod crveno slovo, ali je sliku promenila svečano, svetosavsko-balska obučena grupa. Svi kao da su iskočili iz rama neke slike, “draguljima” okićeni i obogaćeni, šljašte, svetlucaju. Haljine devojčica su svilene, satenske, tilane, na starijima jarke, vatrene boje. Oni što se krste u belom su, razotkriva prota da “bela boja označava čistoću i nevinost”. Na glavi devojčica su cvetni venčići. Maleni kavaljeri deluju ozbiljnije, bez obzira na starosnu dob uskočili su u odela i prsluke, a samo su im na startu bile uvezane kravate i leptir mašne. Nekako, posmatraču dođe da se pred svima njima duboko nakloni, zbog dirljivog načina kojim iskazuju ljubav prema pravoslavlju, zbog vrednovanja vere i snage kojom kumovske lance vežu doživotno.
Na programu je, istovremeno, osmočlano krštenje, kumova je pet.
Sa strane, na uzdignutom stočiću je nanizanih osam peškira. Belji od snega, velikim zlatnim slovima je izvezeno Dior, Šanel i građanska imena mališana. Prota ih proziva i na ime rođenja dodaje kršteno pravoslavno ime. Tako Hilari (6) postaje Jelena, Džesika (7) je Aleksandra, Kevin (8) je Luka, Kim (8) – Marko, Kliton Manuel (9) – Aleksandar, Kimberli Dženifer (10) – Bojana, Katica (11) – Katarina, Kenedi (14) – Lazar.
– Gospodi pomiluj! – otpočinje prota Nikola, uvis izdiže krst za koji se momentalno namagnetišu svi pogledi. Krst kao putokaz.
Prota je molitveni komadant, “salutiraju” mu dva čteca. Hitri momci, oni skokom pre nego prota okom.
Disciplinovano poravnati red čine deca, u činu su krštenja. Bosonogi, cipelice u stranu odgurnuli, neće prepreke na relaciji zemlja-nebo.
Prota ide od jednog do drugog mališana, ucrtava im krstiće na čelo, nosić, ispod vrata, na prsa, ruke, stopala, naziva to miropomazanjem svetim mirom, što svaki put začini sa: “Amin.”
– Krštava se dete Božje u ime Oca, Sina i Svjatoga Duha – odjekuje crkvom.
Dodaje prota:
– Danas se ne kupajte, sutra može. Neka malo duže na telu ostane ulje od miropomazanija.
Osam puta ponavlja:
– Kršten(a) si, miropomazan(a) si, posvećen(a) si, u ime oca i sina i svjatoga duha. Amin!
Zatim prota svima deli sveće. Deli i krstiće na crvenim trakama. Svako dete ponaosob uči kako se krsti s tri prsta. Makazicama im šiša pramen kose (objašnjava: “Tim činom se simbolično skidaju gresi”) koji uvezuje vrućim voskom i pohranjuje u kutijicu koju uručuje kumovima. Biće uspomena doživotna.
Završi se i taj deo obreda. Sad na “kupanje”! Nad bakarnim koritom deca povijaju glavicu, kumovi su protina desna ruka, ubrzo su mokre kosice krštenih, pritrčava rodbina, posušuje dečicu onim Dior i Šanel peškirima. Potom, uz miris tamjana raspršen iz kandila, otpočinje litija, tri kruga kroz crkvu predvodi prota Nikola.
Uzbuđenja na pretek, kako krštene dečice i njihovih kumova, tako i okupljenih. Žene su sa leve strane od oltara, muškarci desno. Samo u finišu neće da se svi kolektivno fotografišu, uporni u tvrdnji: “Dovoljni su slavljenici.”
– Hajde, samo jedan fotos!
– Ne i ne! Ne može! Na Interpolovoj smo poternici! – uz gromki smeh šeretski dobacuju.
Posle molitvenog dela, prota Nikola za pevnicom popunjava krštene papire, kumovi ih potpisuju. I, gotovo!
E, kad je gotovo – svi se uskovitlaše. Neki jurnuli napolje da povuku dim cigarete, drugi se dečji unestašili, trećima se telefon za uvo zalepio, najbrojniji su oni koji bi da odmah žurno krenu na najavljeni bogati ručak. Dan je slavljenički.
Da su živi i zdravi!
Mnogo je teško pohvatati ko je sve kome kum. Na primer, članovi porodice Đorđević su kumovi deci dva brata Radosavljevića, pa Marko Đorđević, 50 godina žitelj Francuske, saopštava da je on otac kumova. Među braćom su i Marčelo (19) i Rafael (12), najavljuju da će u julu biti kršteni sa sestrom Šaron (16) i mamom Zoricom (40), kao i desetomesečnim Piterom, sinom Marčelovim. I rođakinju Keli će krstiti. Možda kumovi Robert i Napoleon kojem je kršteno ime Dejan…
Uzgred, molimo čitaoce “Vesti” da ovo nabrajanje ne prihvate sasvim tačnim i da detalje ne raspliću jer je nemoguć zadatak bio odgonetavanje rodbinskih, kumovskih, prijateljskih i komšijskih veza. Neka na tome i ostane, bitno je da su živi i zdravi.
Kumstva se množe
– Ja sam Marko Đorđević, svojevremeno sam krstio dva brata Radosavljevića, moji sinovi su krstili njihovu decu. Kumstva se množe. Sada svi idemo na ručak. Biće nas stotinu, u velikoj kumovoj kući, na 11 ari placa je šator. Na ražnju se već nezaustavljivo okreće svinja od 90 kilograma, gornji sloj se seče čim porumeni, pa je meso uvek vruće. Imamo i dva jagnjeta, jedan but od vola, svakojaka domaća jela – pasulj, kupus, sarme, gibanice, kolače i pića od piva do šampanjca. A pokloni krštenima? To je kod nas uhodano. Kum i gosti u korpu ubacuju po 50, 100, 500 i više evra, u završnici se sve sabere i podeli na jednake delove. Muzika? Ovaj put, radio-muzika – ispoveda nam se sedokosi Marko, u ovom danu najstariji na slavlju, stanovnik pariskog predgrađa Bobinji.
Naučiće srpski
– Ovo mi je jedno od najmnogobrojnijih krštenja. Romi se uglavnom krste porodično, grupno, često zajedno deca i roditelji. Petoro od ove dece rođeno je u Milanu, troje u Parizu, pohađaju francusku školu, srpski teže govore, naučiće. Romi su nastanjeni u svim zemljama Evrope. Za naše Rome Evropa je “banja pakibitia”, što u prevodu znači banja spasenja. Ranije su bili čergari, sada su, bogati, mnogoljudni, mnogodetni, to će ih spasti – oslikava prota Nikola.
Smrzle se noge
– Šta to pišete? – pita Kim-Marko, jedan od upravo krštenih dečkića.
– Pišem o vama.
– Kakva je vaša profesija?
– Novinar.
– Joj! – oduševljeno se udari po glavi.
– Imaš leptir-mašnu, je l’ ti to prvi put?
– Neee…
– Kako ti je bilo za vreme krštenja?
– Ušao Sveti Duh u mene.
– Sve vreme si bio bos, je li hladno?
– Smrzle mi se noge.
– A voda koju ti je po glavi sipao čika prota?
– Uh, hladna!
– Jesi li bio u Srbiji?
– Nisam. Nikad. Prvo krštenje, biće i Srbija.
Nisam puno grešio?
– Nisam se nadao da će me pop uposliti. Kum sam, stojim iza kumića, kad mi sveštenik u ruke stavlja molitvenik i govori da naglas čitam. Na francuskom je išlo, na srpskom teško. Jesam li mnogo grešio? – savesno se propituje Napoleon Đorđević.
