Po završetku rata, obojica su napustili Sarajevo i pridružili se desetinama hiljada onih koji su, kako Kemal kaže, "osuđeni da hodaju po svijetu". I jedan i drugi danas žive u Zagrebu.
Monteno je bio izuzetno vezan za Sarajevo. Njegova pesma "Sarajevo, ljubavi moja" i sada je himna bivših Sarajlija. Zanimalo nas je kako to da, posle vremena provedenog u ratom zahvaćenom Sarajevu, čak i on ode iz svog grada i nastani se na drugom mestu. Iskren, kakav je po prirodi, kazuje nam priču za koju mnogi mogu da kažu da je i njihova.
Kada ste prešli u Zagreb?
"Prešao? Ha-ha, šta znači prešao?!"
Dobro, preselili…
"Nisam se ni preselio. Mi smo, "Indeksi" i ja, izašli 1995. i imali smo sedam koncerata u rasprodanom "Lisinskom". Kada smo došli u Hrvatsku, dobili smo pasoše, pa smo mogli putovati, uglavnom gde je naša raja. Nemačka, Austrija, Švedska, Danska, Norveška… E onda, sve računaš, hajde, sutra, prekosutra, biće bolje u Sarajevu. Najprije sam stanovao u hotelu. Onda kada sam video da se ništa u Sarajevu ne menja nabolje, a posao ovamo napolju, jer je 90 odsto naše raje bilo vani, onda sam počeo dugoročnije da razmišljam. Rekoh: ‘Vidi mene budale, još u hotelu’. Pa iznajmim stan."
Da li je supruga Branka bila sa vama?
"Ma nije, ona je tek kasnije došla. Ja sam sam bio, sve ja mislim, vratiću se, čuj, čekam da se sredi. Ha-ha… Mesec za mesecom, godina za godinom, ja se okrenem – sedam godina podstanar. ‘Vidi mene glupana. Mogao sam do sada pola stana isplatiti’, rekoh. I odem u ‘Kroacija rekords’, nekadašnji ‘Jugoton’, dogovorim se i fino kupim stan. Onda je došla Branka. A ja nastavio odatle da lutam po svetu."
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 25. 10.)
