Odlazeći predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je da uprkos sankcijama,
"EU namerava da sarađuje sa Rusijom u cilju iznalaženja političkog rešenja za sukob na istoku Ukrajine".
Postaje sve jasnije da lideri EU posle oštrih izjava spuštaju ton da bi se opravdali pred glasačima u sopstvenim zemljama i objasne im zbog čega, u ime Evrope, uništavaju evropsku privredu.
Zemlje EU nejedinstvene su u odgovoru na pitanje do koje mere mogu i treba da žrtvuju sopstevene ekonomske interese radi savezništva sa SAD i radi podrške njihovoj uveliko privatizovanoj spoljnoj politici prema evropskom kontinentu.
Nove kaznene mere EU protiv Moskve uperene su protiv tri najveće ruske naftne kompanije koje su 50 odsto u državnom vlasništvu (Rosnjeft, Transnjeft i naftna sekcije Gazproma). Takođe, biće ograničen, ali ne i potpuno uskraćen njihov pristup finansijskim tržištima na Zapadu.
Sankcijama je obuhvaćena i roba za moguću dvostruku upotrebu – civilnu i vojnu – koja bi mogla veoma da pogodi rusko zdravstvo jer zdravstvene laboratorije u Rusiji 80 odsto zavise od isporuka sa Zapada.
Ipak, sankcije EU ne spominju ruski gas, valjda zato što bez njega ne mogu mnoge zemlje članice, poput Češke i Slovačke, koje su 100 odsto zavisne od uvoza iz Rusije.
Sve ovo najavljuje evropsko-rusku blisku budućnost zasnovanu na međusobnom iscrpljivanju.
Teške poslediceJedna od posledica ovakve situacije jeste i slabljenje pregovaračke pozicije EU u tekućim, polutajnim pregovorima sa SAD, o stvaranju buduće evro-atlantske bescarinske zone – TAFTA, koja u EU ima mnogo protivnika. Prema nacrtu ugovora o bescarinskoj zoni koji je procurio u javnost, države EU faktički bi trebalo da prenesu vlast na multinacionalne kompanije i to bi bilo prisilno ujedinjenje EU i SAD, pri čemu bi za sve sporove bili nadležni američki privatni – takozvani arbitražni sudovi. |
