Tim tragom se može odgovoriti na pitanje ko se to toliko trudio da organizuje, izazove i isplanira tuču i mlaćenje kaluđera u Gračanici uoči Sretenja Gospodnjeg, Dana državnosti Srbije, uoči Uskršnjeg posta i uoči dvogodišnjice nasilne secesije Kosova od Srbije. Pri tom sve se to odvijalo uz televizijske kamere, prisustvo okupatorske vojske i zlurado posmatranje šiptarske policije. Odavno nije bilo veće bruke i sramote i goreg srpskog poniženja od događaja koji su usledili povodom smenjivanja vladike raško-prizrenskog Artemija i ta se bruka i sramota svakodnevno uvećava i prerasta u pravu pravcatu anticrkvenu i antipravoslavnu histeriju.
Toliko se sve to besprekorno i smišljeno izvodi da ne može biti slučajno. Ovo što se dešava je precizno izvođenje radova. Smrt srpskog patrijarha Pavla bio je signal za početak ove opako smišljene akcije rušenja poslednje značajne institucije srpskog naroda u celini. Odlazak i boravak Atanasija Jevtića u Gračanicu više je ličio i sve više liči na dolazak kaznene ekspedicije nego na neku primopredaju dužnosti. Tu svi akteri nisu samo odgovorni već i ozbiljno krivi. Ti krivci pomažu antisrpskim krugovima kojima je rušenje SPC zadatak i zbog čije se realizacije osećaju zaslužnim. Staviti bezmalo u isti javni rang kaluđera Simeona Vilovskog sa vođama narko-karatela nije mali podvig!
Nekoliko crkvenih velikodostojnika spada u onu vrstu ljudi koji misle da miša koji je ušao u kuću ne treba uhvatiti nego da treba zapaliti celu kuću da bi miš izgoreo.
U ovoj raboti učestvuju, kao što vidimo, visoko pozicionirani crkveni funkcioneri. Svojim ponašanjem i delovanjem oni su nadmašili nepodopštine koje prate sukobe u pojedinim političkim strankama. Oni ovih dana liče na političke funkcionere javno posvađanih koalicionih partnera, a ne vladike SPC-a. Takve političarske niske strasti zaslužuju političku i javnu kritiku koju ne mora da sadrži dužno uvažavanje i uzdržavanje koje zaslužuju crkveni velikodostojnici. Oni su postali obični, loši i međusobno posvađani politički funkcioneri.
Pojedine vladike su postale pravi insajderi ili neka vrsta zaštićenih svedoka. Sasvim konkretno nema nijednog dana da član Sinoda hecegovačko-zahumski Grigorije ne da neku insajdersku izjavu pojedinim medijima. On je na svakodnevnoj vrućoj liniji sa sve brojnijim medijima. Pokazuje se sasvim očigledno ko je to već godinama bio "pouzdani izvor iz vrha SPC-a" čije su informacije služile u snažnoj antiklerikalnoj, a u stvari antipravoslavnoj i antisrpskoj kampanji. To se naziva neophodnim crkvenim reformama. Reformatori i reforme koje su gotovo uništile srpsko društvo i njegove najvažnije institucije sada pohode Srpsku pravoslavnu crkvu.
U istom reformatorskom horu sa crkvenim funkcionerima našlo se tušta i tma poznatih i nepoznatih "verskih analitičara", "sociologa religije", "poznavalaca prilika u SPC" i medija koji nikada i nikom nisu krili da su otvoreno antisrpski i anticrkveni i da već niz godina rade na uništavanju SPC-a. I to odjednom ne smeta jednom broju visokih crkvenih funkcionera. Ti su se mediji naprasno pretvorili u bezmalo zvanična glasila crkve. Nekoliko crkvenih visokih funkcionera je zamenilo nebesku Srbiju sa "Drugom Srbijom". Oni otvoreno traže da crkva pojača "Drugu Srbiju". Niko više u medijima ne pominje izmišljeni klerikalizam. Tu se bezočno i bez ikakve mere blate brojne vladike i objavljuju kompromitujući podaci o njima. Ti crkveni funkcioneri ne znaju da će i oni brzo ili već dolaze na dnevni red i da će se ta batina koju sada besramno koriste protiv drugih okrenuti na njih. Batina, kaže narodna poslovica, ima dva kraja.
Međutim, nije cilj ovih propagandističkih medija i te bulumente verskih stručnjaka da dokažu na delu važenje neke narodne mudrosti. Njima je cilj i zadatak da unište SPC. Mnogi pomenuti ili oni koje ćete lako prepoznati učestvuju u ranjavanju Crkve svesno i sa jasnom namerom. Neki vođeni niskim strastima i sitnim interesima u tome učestvuju nesvesno, ne znajući šta čine. Šteta po srpski narod i borbu za očuvanje Kosmeta je ogromna.
Pomenuli smo "samo" ranjavanje SPC. Rane nisu ni lake ni bezazlene. Ali, crkva i vera Svetog Save je izdržala i mnogo veća iskušenja pa će osnovano se uzdamo i nadamo uz pomoć pregnuća srpskog naroda izdržati i ovo. Zvona istorijske opomene zvone.
