Prethodnih godina sve češći su primeri naših uspešnih ljudi koji se iz dijaspore vraćaju u Srbiju da u njoj žive i pomognu njenom daljem jačanju i napretku. Jedan od njih je i profesor dr Dejan Ilić u svetu poznat kao naučnik i inovator iz oblasti fizičke hemije, mikroračunarstva i elektronike. U Nemačkoj je vodio firme Varta mikrobaterije i Ari. Doprineo je revoluciji u proizvodnji mini-baterija za mobilne telefone, laptopove, TV kamere i elektro-automobile. Njegov izum su mikro-baterije i smart kartica. Tri puta je nagrađivan kao najuspešniji menadžer godine, a gostujući je profesor na nekoliko univerziteta u Evropi i Americi. Posle svega toga Ilić je u rodnom Selevcu kod Smederevske Palanke podigao plantažu šljiva na osam hektara koristeći najsavremenija znanja i tehniku, a inovacije uvodi i u pravljenje kazana za pečenje rakije.
Ovih dana njegovo ime ponovo se našlo u medijima, jer je na listi Srpske napredne stranke za predstojeće parlamentarne izbore u Srbiji. On je jedan od “13 veličanstvenih” kandidata zbog kojih je premijerka Ana Brnabić rekla da “niko neće moći da priđe naprednjacima”.
Fond za inovacije
Iako je decenijama živeo u Nemačkoj i bavio se naučnim radom, inovacijama, bio uspešan menadžer, Ilić nikad nije prekidao veze i kontakte sa Srbijom. Da je veoma zainteresovan za maticu i njen napredak, potvrđuje i to što je direktno uključen u realizaciju nekih projekata u otadžbini. Predsednik je Upravnog odbora Fonda za inovacionu delatnost Srbije od njegovog osnivanja pre osam godina.
– U taj fond novac dolazi od Svetske banke koja sve koordiniše. Fond raste iz godine u godinu, počeo je sa dva miliona evra, a ove godine na raspolaganju će biti 22 miliona evra za poslovanje raznih firmi. Dodeljuje se od 80 do 300.000 evra na godinu dana firmama zavisno od toga kome i za šta treba, a to je značajna pomoć u poslovanju. Svake godine se za ta sredstva prijavi oko 250 firmi, a imamo dva poziva godišnje. Jedan od uslova za prijavu je da firme nisu starije od dve godine i moraju da dokažu da imaju bar 10-20 posto saradnju sa naukom, odnosno nekim institutom ili univerzitetom u Srbiji. Kao primer mogu da navedem da je u toku izrada prvog srpskog elektronskog kazana za pečenje rakije koji će biti u celosti konstruisan robotima i kompjuterima i košta 100.000 evra i biće finansiran iz sredstava fonda za ovu godinu.
Korona ga vratila u zavičaj
Posledice pandemije virusa korona dr Ilić osetio je lično, ali i kroz zaražavanje ćerke Olge, danas studenta ekonomije na Univerzitetu u Beču. Odabrao je rodno selo Selevac da se izdvoji iz svakodnevnog života, koji karakterišu gužve, dinamika i susreti sa mnogo ljudi. Počeo je nešto što nije ni sanjao pre pandemije.
– Kada je korona stigla ja sam se zaista uplašio, jer se već u martu pretprošle godine zarazila ćerka Olga. Nisam se video sa detetom četiri nedelje i tek onda vidiš šta je i kako je. Kad je sve to počelo otišao sam u Selevac gde sam napravio lovačku kuću, nešto dogradio i sredio. Bio sam odvojen od svega i okrenuo se obradi zemlje i zasadima šljive. To nikad ne bih uradio da nije bilo korone. Tako sam se sklonio i sačuvao. Onda sam 2020. godine uz očevu njivu kupio još dve, tako sada na osam hektara imam zasađenu šljivu, čačansku lepoticu i čačansku rodnu, to su najbolje sorte za rakiju. Mogu da kažem da je meni korona donela i nešto lepo, jer da nije bilo nje nikada ne bih počeo da se bavim voćarstvom – priča naš sagovornik.
Sadni materijal je nabavio od čoveka iz Kruševca koji sarađuje sa Institutom za voćarstvo iz Čačka, a potom krenuo da nabavlja mehanizaciju.
Brazda duga 1.300 metara
– Kupio sam traktor Simplon sa klimom, radijom i svim uređajima, a onda sam nabavio i priključne mašine, nešto sam pravio sam, nešto kupio kod Nemaca i Talijana. Tu je i prikolica za rasturanje stajskog đubriva.
Ilić navodi da osim orezivanja stabala šljive sve radi na nemački način.
– Kada nađem vremena sednem u traktor i orem njivu, brazda je duga 1.300 metara i tako 60 puta gore-dole! Šljive su počele da rađaju i pravim kazan od 380 litara za pečenje rakije, koji će koštati 100.000 evra. Pretprošle godine ispekao sam 1.000, a prošle godine 3.000 litara rakije. Prošle godine u martu, kad je bila šljiva u cvetu, mraz mi je smanjio prinos 30 posto. Mreže za voće koje štite od mraza su preskupe, jer to se isplati za voće kome je cena 100 dinara za kilogram, a šljiva je 40 dinara. Ja radim po novom sistemu, pa sam šljive orezivao krajem jula pre branja plodova. Palo mi je na pamet tada kako se to nekada radilo i šta bi mi rekao deda kada bi video koliko se baca plodova. On bi me ubio! Kad sam posle video kako su krupni i kvalitetni plodovi oduševio sam se. U februaru se još orežu na šljivama one “divlje” grane. Moje šljive imaju dve, tri i četiri godine i majstori za rezanje već planiraju šta će biti ove, a šta sledeće godine od roda.
U vladu Nemačke sa ruskom vakcinom
Ilić je primio tri doze vakcine sputnjik i mislio je da je zaštićen.
– A onda prilikom jednog leta avionom dobijem kašalj, pa konjuktivitis i oči su mu počele da suze, ništa nisam video tri-četiri dana. Posle sam otišao kod lekara i napravio test koji je bio pozitivan. Ponovio sam još nekoliko puta test i bio je pozitivan i onda sam shvatio da sam dobio omikron. Sedam dana me je to držalo. Iako je to danas sve malo rizično, zbog posla nastavio sam da putujem, ali malo ređe. Imam onaj žig naše vlade i svako to očita sa telefona i ništa me ne pita dalje. Bio sam u zgradi vlade Nemačke, a iz Nemačke sam se vratio pre nekoliko dana i nigde nisam imao nikakvih problema, iako piše da sam vakcinisan sputnjikom. U septembru sam bio u Americi i tamo osim strožeg odnosa prema obavezi nošenja maski, nema nikakvih drugih mera. Restorani su puni, uglavnom mladog sveta. Saznao sam da je najmanji procenat vakcinisanih u Americi. Svega dvadesetak posto mladih od 18 do 35 godina je vakcinisano. Ja to nikako ne mogu da razumem!
Srbija radi i jača
Srbija je na dobrom putu ekonomskog razvoja i jačanja pri čemu se velika pažnja posvećuje nauci, dolasku i aktivnom uključivanju u četvrtu A industrijsku revoluciju. Za dr Ilića to je svakako dobar znak pozicioniranja Beograda na svetskoj mapi naprednih i uspešnih mesta. I to je, prema njegovim rečima, dobar korak ka efikasnosti u nauci i privredi i njihovog povezivanja.
– Premijerka Brnabić je nedavno u Ženevi potpisala sporazum koji je pod nadzorom i finansiran od Svetske banke o tome da Beograd bude jedno od mesta te četvrte A revolucije gde bi bio otvoren biro i u njemu bi se sakupljala pamet i prenosila iskustva iz 16 svetskih gradova. Za nas je dobro da smo uključeni, da imamo biro i da smo na njihovoj mapi. To je za nas veliko priznanje i čast da smo sa njima. Za nekih pet-šest godina to će biti vrlo značajno, jer si uključen, imaš rezultate i možeš da vidiš šta se radi u Americi, Kanadi i Evropi. U Srbiji se stalno nešto radi i to se vidi, ali tržište nije još strukturisano, pa ako želiš kao privrednik da se osamostališ to je mnogo sporiji proces nego u slučaju kad je tržište strukturisano.
Povezivanje nauke i privrede
Kao naučnik i uspešan menadžer u privredi dr Ilić se zalagao i u praksi ostvarivao ideju da se privreda i nauka što čvršće povežu i da iz te “veze” proizlaze vrhunski rezultati na korist celokupnog društva.
– Kad je reč o veštačkoj inteligenciji mi tu ne možemo mnogo da radimo, možemo da budemo “podizvođači”, jer tu treba mnogo novca i organizacije. Mi treba da se usredsredimo na manji deo jer “plodovi se beru” za pet-šest godina. Lepo je pričati o tome, ali ja ovde stalno govorim da nauka treba i mora da se bavi praktičnom primenom. Moj cilj je ovde da se ljudi obrazuju, opredele se i formiraju nešto, osamostale se, budu uspešni i daju nešto svojoj državi i da to ima praktičnu primenu, a ne da uradiš nešto što će dati rezultat za 10-15 godina. To je sve lepo, ali ko će to da isfinansira.
Elektro-auto da pojeftini
I pored činjenice da sve više vremena provodi u Srbiji, dr Ilić je aktivno uključen u privredna zbivanja u Nemačkoj. I dalje je član ekspertskog tima koji je formirala vlada Nemačke da se bavi razvojem električnog automobila.
– Što se tiče razvoja elektro-automobila u Nemačkoj ne znam šta će se događati posle promene vlasti. Još me nisu zvali nego su poslali pismo članovima ekspertskog tima da do kraja februara napišu izveštaj šta se radi i dokle se stiglo. Kancelara Šolca sam sreo u Minhenu pre Nove godine na jednom prijemu i znao da će se sistem menjati, ali ne znam u kom pravcu. I dalje se pravi fabrika za prototipove akumulatora ili baterija u Lajpcigu i ona će uskoro biti gotova. Tu će se praviti akumulatori za sva nemačka vozila, baterija će imati istu formu i istu hemiju, a svaki proizvođač automobila će raditi svoju veličinu i snagu. Na tome radim već dva puta po četiri godine, vodim tim sa preko 100 ljudi i stalno sam putovao po Nemačkoj i osnivao institute, a oni su pravili izveštaje koje sam ja potpisivao i to je predavano saveznoj vladi. Cena elektro-automobila mora još da se spusti i obezbedi odgovarajuća sigurnost.
Odbojkaš u svetu nauke
Dejan Ilić je u mladosti igrao odbojku, pa je sa 16 godina debitovao za reprezentaciju Srbije. Prvi klub u kome je počeo da igra odbojku bio je Partizan iz Beograda. Kao uspešan igrač nastavio je karijeru u francuskom Medonu, a završio u Bajeru iz Leverkuzena. Uz odbojku nastavio je studije i usavršavanje, tako da je posle osnovnog studija fizičke hemije u Beogradu diplomirao 1982. godine na Univerzitetu u Medonu. Doktorat je odbranio sa 26 godina u Drezdenu. Od 1987. godine nastavlja naučni rad u firmi Varta mikrobaterije u nemačkom gradu Elvangenu gde su se proizvodile punjive mikrobaterije čija primena je bila u medicinskim aparatima, mobilnim telefonima, laptop računarima. Autor je nekoliko stotina izuma, a 2005. godine dobio je nagradu za životno delo Svetskog udruženja hemičara.
