U kolubarskom kraju počela je berba ranih sorti šljiva koju prati slab rod i niska otkupna cena.
Prva za berbu, sa oko 12.000 hektara, na koliko se ovo voće gaji u ovdašnjim zasadima, stigla je čačanska rana.
U toku je berba i čačanske lepotice, a sazreva i “ranovača” koja najviše ide u rakiju.
Prve informacije sa terena govore da je početna otkupna cena bila 50 do 60 dinara za kilogram, međutim, u zavisnosti od namene pala je na 25 do 40 dinara. S obzirom na količinu plodova koji će ove godine biti ubrani, jer se procenjuje da je prinos za oko 30 odsto manji od uobičajenog, i proizvođači i struka se nadaju boljoj ceni.
– Ova godina je prilično loša za svo voće, a posebno za šljivu. Očekuje se prosečan rod od nekih devet tona po hektaru pa čak i manje, a može se reći da je i cena ispod proseka. Svi se nadamo dobroj ceni šljive, a to je da u otkupu na gajbicu bude nekih 50 dinara kilogram. To bi bila neka dobra cena, šljiva bi se slabo sušila i veći deo roda bi išao u prodaju. Ukoliko cena bude lošija onda će se i to malo roda što ima sušiti i ići u rakiju – smatra Srđan Stanojlović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu.
Zbog olujnog nevremena minule sedmice, u šljiviku Vojislava Ćirića iz Gole Glave nadomak Valjeva, leži sigurno pet tona opalih plodova, koji kako kaže ovaj voćar ne valjaju ni za šta, a mora da ih iznese iz voćnjaka. Dodaje da je ovogodišnji rod dobar, ali i da ipak sve zavisi od vremenskih uslova, uz opasku da cenu ne određuju proizvođači već država.
– Počela je čačanska lepotica, male količine su otišle za konzumiranje, ostalo sve čeka sečenje ili će ići za rakiju. Cena je očekivano loša, svega 25 dinara za sečen plod, dok je konzumna oko 40 dinara kilogram – kaže Nikola Gentić, voćar iz Gole Glave.
Prolećni mraz i hladno vreme kumovali su ovogodišnjoj slaboj rodnosti šljiva. Srđan Stanojlović, savetodavac za voćarstvo objašnjava da je u vreme cvetanja bilo mraza i snežnih padavina, i da u krajevima gde su bile niske temperature šljiva nema uopšte.
– Definitivno je hladan period tokom cvetanja uticao na oplodnju i na to da sada imamo zasade gde bukvalno nema roda. Gde god je zasad bio izložen vetru i hladnom vremenu nema nijedne šljive, dok u onima koji su zaklonjeni i koji su kasnije cvetali tu ima plodova, a pojedini su i odlično rodili. Nažalost, kada se desi ovakva godina i kada u zasadu nema plodova, našim ljudima je to signal da ne treba ulaziti u zasade. To je pogrešno jer se u ovom periodu formira rodni potencijal za narednu godinu, pa je u voćnjacima potrebno uništiti travne korove, obaviti adekvatnu zaštitu i druge agrotehničke mere – objašnjava on.
Pijte krusku sa Pala.