Nemci su skloni da se osiguraju protiv svega i svačega.
Ova poplava će i za osiguravajuće firme biti najskuplja u proteklih 20 godina, ali i tu treba tačno pogledati da li je šteta “pokrivena”.
Nemci za razne polise osiguranja izdvajaju sve više novca: za domaćinstvo, životno osiguranje, naravno za automobil… Možda zvuči bizarno da osiguranja sklapaju pre svega porodice s decom – valjda znaju da je neka nezgoda u tom slučaju sigurna kao Amin u crkvi. Ukupno gledano – i čak ne računajući penziono i osiguranje za slučaj radne nesposobnosti, 2019. je svako nemačko domaćinstvo uplatilo oko 1500 evra za razne vrste osiguranja – 2009. je taj iznos bio oko 1000 evra godišnje, prenosi DW.
To povećanje je odraz želje Nemaca za što boljom zaštitom, ali i povećanja cena polisa jer osiguravajuća društva smatraju da bi i udesa moglo da bude više kao i da je vrednost osigurane imovine sve veća.
No, poplava ovih razmera je – i po proceni osiguravajućih firmi – najveća prirodna katastrofa koja je Nemačku pogodila u ovom veku. “Smatramo da je ova serija nepogoda treći po veličini takav događaj još od 1984”, saopštila je za javni servis ARD Komora osiguravajućih društava Bavarske.
Osiguravajuća društva su škrta na rečima
Počinjena šteta se tek sagledava: “Aktuelna procena štete će biti gotova tek tokom ove nedelje”, rekao je Jerg Asmisen, rukovodilac Udruženja nemačke osiguravajuće privrede (GDV). Ali, mada još niko ne pominje brojke, jasno je da je ova šteta daleko veća od snažnih kiša i grada koji su Nemačku pogodili u junu ove godine. A tada jue bila prijavljena šteta od 1,7 milijardi evra.
Kolika je ukupna šteta ove katastrofe, to će se sigurno meriti barem u desetinama milijardi evra, ali na “sreću” osiguravajućih društava, samo oko 45% zgrada u ovoj zemlji su vlasnici osigurali za slučaj poplave i snažnih kiša. To nije promenila ni katastrofa na istoku Njemačke pre osam godina, što su ta društva morala da pokriju sa 9,3 milijarde evra. Kiše i poplave na jugu zemlje 2017. su ih, prema informacijama Udruženja, “koštale” oko tri milijarde.
Privatni osiguravajući koncerni poput “Alijanca” ili reosiguravatelja “Minhner rik” nerado govore o iznosu štete koju će morati da plate jer su deoničarska društva i ne žele da uplaše svoje akcionare. Ali, naravno da ni takva prirodna nesreća ne može da ugrozi giganta kao što je “Alijanc” (obrt 2020: 140 milijardi evra), a Nemci su ovih dana požurili da sklope osiguranje.
Eksterni analitičari pak iznose brojke i očekuju neto naplatu od 250 miliona evra – samo od Alijanca. Slede Đenerali (225 miliona evra), Aksa (110 miliona evra) i Cirih (106 miliona evra). Prema analitičarima, Talanks će morati da plati samo oko 40 miliona evra. A tu su još i Ageas, Helvetia i Baloise.
“Za to Vi niste osigurani”
No, i stručnjaci upozoravaju: treba paziti protiv kojeg slučaja se sklapa osiguranje: “poplava” je i kad pukne cev u podrumu, ali to mora biti jasno naznačeno.
Ovo je nedvosmisleno bio slučaj “prirodne katastrofe” kakva jasno treba da bude predviđena u polisi osiguranja, a i tu postoje nedoumice. Je li voda nadošla sa ulice – ili je porastao nivo podzemnih voda? U ovom drugom slučaju osiguranja neće morati ništa da plate.
Uz to, stručnjaci osiguravanja mogu i da osporavaju bar deo iznosa, u slučaju da se utvrdi i određena krivica vlasnika – pregradnja kuće ili nemar. Malo je osiguranja koja će da pokriju punu vrednost uništenih stvari; kod automobila to, recimo “pokriva” samo kasko – što je kod starijih vozila velika retkost. Utoliko je za osiguravajuća društva ova poplava nesreća koja će ih sigurno dosta koštati, ali prava katastrofa je uvek – samo za pogođene građane.
