Dodire, poljupce, zagrljaje, iskonske emotivne i prijateljske pozdrave je ukinuo korona virus, a uz to i slobodno kretanje, putovanja i druženja. Nepoznata bolest je zatvorila, na par meseci, ljude u četiri zida, negde i duže, zabranivši odlazak na posao, džogiranje, šetnje, kafiće, restorane…
Sa slabljenjem virusa, ukinuta je samoizolacija, a ljudi su počeli da se vraćaju svakodnevnim ustaljenim trasama. Većini njih, kaže psihoterapeut dr Zoran Milivojević, povratak normalnom životu nije težak jer su, do pre dva meseca, to bile njihove višedecenijske navike.
– Problem je što se mnogi vraćaju normalnom životu u potpunosti, iako još nije vreme za to, dok je tek 10 do 15 odsto opreznih iz straha za svoju decu, ali i da ne prenesu virus roditeljima – ukazao je dr Milivojević za “Vesti”.
Sindrom zatvora
Kod pojedinih ljudi u Italiji se, prema njegovim rečima, zbog duge izolacije desio sindrom zatvora ili ogroman strah od izlaska iz kuće, a u Srbiji, kako kaže, dešavalo se kod starijih osoba, koje virus više ugrožava, pa su bili duže izolovani.
– Ljudi se otuđe od spoljnog sveta, pa ne izlaze ni posle zabrane kretanja. Starija gospođa mi je pričala da se obuče i spremi za izlazak, stigne do prvog sprata zgrade, pa se vrati kući. Ljuti se na sebe što je odustala, opet krene napolje i tako iznova. Išla je napolje, ali njeno nesvesno procenjuje da još nije vreme – priča on.
Savet dr Milivojevića je oprez građana, sve dok budu slušali izveštaje o zaraženima, odnosno dok situacija ne postane totalno sigurna za život, a to je kada dve nedelje ne bude zaraženih.
– Brzo će se život brzo vratiti u stare tokove, kada za to vreme ne bude obolelih jer su ljudi željni druženja, rukovanja i grljenja – smatra Milivojević.
Iako je, prema rečima psihologa Violete Zoraje, situacija poslednjih dana znatno relaksiranija, još se ne može reći da su se ljudi vratili “normalnom životu” pre izbijanja epidemije jer je virus još tu i treba poštovati mere opreza.
Srbi pod stresom
– Poljubac, zagrljaj i dodir su mnogo više od fizičkog kontakta. Oni su način komunikacije, izražavanja najtananijih osećanja, ljubavi, poštovanja, prihvatanja, bliskosti i poverenja. Istraživanja afektivne vezanosti kod male dece su pokazala da su dodir i zagrljaj neophodni za kompletan emocionalni, kognitivni i socijalni razvoj, razvoj moždanih funkcija, osećanja bazičnog poverenja, sigurnosti i otpornosti. Njihova uloga je faktički nezamenljiva i izuzetno lekovita, pa sama svest o tome da su najveći faktor rizika uključuje naše racionalne kapacitete, koji nam pomažu da smanjimo frustraciju zbog nemogućnosti da na taj način podelimo emociju i bliskost – kaže Zoraja.
Srbima je to, kako je navela, prilično frustrirajuće jer se uzdržavaju od kulturološki prihvaćenih i utemeljenih načina ispoljavanja prisnosti i pripadnosti.
– Zato je verovatno da mnogi neće apsolutno poštovati mere opreza, dok će drugi naći alternativne načine iskazivanja bliskosti. Nadajmo se da će se sve ovo brzo završiti i da ćemo se uskoro vratiti normalnom funkcionisanju – smatra ona.
Slabljenje virusa je znak da je on ipak tu negde, pa će, smatra i psihijatar dr Petar Vojvodić, stari način života “biti na čekanju” sve dok traje pretnja epidemijom.
– Lagani povratak u normalno stanje možemo očekivati tek kada prestane svaka opasnost od virusa i budu ukinute vanredne mere. Do tada će kod ljudi postojati gard, odnosno povišena opreznost jer im je njihov i život članova porodice najvažniji. U vanrednim situacijama su karijera i druženja u drugom planu, ljudi im se u punom obimu vraćaju, tek kad budu potpuno sigurni da virus više nije nikakva pretnja – pojašnjava Vojvodić za “Vesti”.
Neželjeni uvoz
Dr Zoran Milivojević procenjuje da će širom sveta građani krenuti na putovanja, pa će biti “uvezenih slučajeva neobičnog virusa”.
– Videćemo šta će biti na jesen jer se prognoze kreću od onih da se ova zaraza neće vraćati, do toga da će svet biti pogođen još snažnijim talasom korone, pa će ljudi hteti da se tokom leta malo ižive – smatra ovaj stručnjak.
Strah kao kočnica
Dr Petar Vojvodić ukazuje da postoje osetljivi ljudi, skloni anksioznim poremećajima i oni sprovode jače mere zaštite od propisanih.
– Izoluju se i više su vremena u stanu od onog koje su stručnjaci uveli. Strah ih na to tera. Kako se ovako nešto prvi put dešava u životima ljudi na globalnom nivou, potreban je trud i rad stručnjaka sa njima da opet žive kao ranije – kaže Vojvodić.
Violeta Zoraja takođe smatra da anksiozne osobe koje inače preterano brinu o svom zdravlju i imaju izražen strah od smrti percipiraju ovu situaciju kao rizičnu i opasnu i kod se može očekivati teži povratak svakodnevnom funkcionisanju.
– Treba da budemo empatični i pružimo podršku onima koji osećaju jači strah od nas, da im pomognemo, umirimo i svakako ne osuđujemo – kaže Zoraja.
