Vladimir Putin gubi u Ukrajini i udvostručuje svoj brutalni rat na način koji će izgubiti i Rusiju, piše u autorskom tekstu Gari Kasparov, bivši prvak sveta u šahu.
Kako dodaje, sada je vreme da ukrajinski saveznici iskoriste prednost i da ciljeve ovog rata učine glasnim i jasnim pre nego što se izgube u magli Putinovih pokušaja da stvori haos, navodi Kasparov, predsedavajući Fondacije za ljudska prava.
Najpre, navodi, treba priznati da pravog mira ne može biti sve dok 100 odsto ukrajinske teritorije ne bude oslobođeno od ruskih osvajača.
Zapadni lideri pravili ustupke
Kao drugo, prema rečima Kasparova, pridružite se ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom u izjavi da ne može biti povratka u normalne odnose sa Rusijom dok je na čelu Putin.
Čak je i Srbija, koja je uvek naklonjena Moskvi, odbila da prizna ovu aneksiju. Niko ne želi da podrži gubitnika i Putin gubi – i to ne samo u Ukrajini
Putin i njegove elite veruju da će uvek postojati put nazad, da će zapadni lideri i kompanije uvek praviti ustupke. Proteklih 20 godina su bili u pravu, ali ovaj put mora biti drugačije.
Putin je prošle nedelje, podseća, najavio “delimičnu mobilizaciju“ za snabdevanje iscrpljene ruske vojske neobučenim regrutima, uglavnom regrutovanim iz siromašnih ruskih regiona etničkih manjina. Kremlj se nadao da će izbeći društveni preokret koji bi mogao dovesti do narušavanja apatične lojalnosti urbanih Rusa, jedine grupe od koje se zaista plaše.
Putin je u petak održao ratoborni govor pre nego što je najavio nezakonitu aneksiju više okupiranih ukrajinskih teritorija. Pretpostavljam da je Putin osećao da to treba brzo da uradi, pošto se obim ukrajinske teritorije koju kontroliše Rusija svakodnevno smanjuje.
Što se pre Šolc probudi iz fantazija…
Putinova pogodba sa ruskim narodom je uvek bila lojalnost stabilnosti. Klonite se politike, zadovoljite se sa manje prava i sloboda, a njegovi ratovi i represije verovatno na vas neće uticati. Sada je ta pogodba prekinuta na steni ukrajinskog otpora i žrtvovanja.
Posledice rata – sankcije, regrutacija, izolacija više se ne mogu ignorisati. Jedna stvar je bila kada je Putinovo nasilje bilo usmereno na naše prodemokratske skupove i na relativno male inostrane avanture. Sada je svuda, u velikim razmerama, bez kraja na vidiku.
Nedavno sam, ukazuje Kasparov, završio putovanje širom Evrope od Helsinkija i Stokholma do Berlina i Londona.
Moje posete Nemačkoj su bile najkritičnije, jer evropski gigant još uvek ne želi da odgovori na izazov uprkos snažnoj podršci naroda Ukrajini. Kancelar Olaf Šolc još uvek sanja o povratku na period pre februara. 24 sveta, sa jeftinim ruskim prirodnim gasom i amoralnim razdvajanjem biznisa i politike.
Što se pre Šolc i ostali probude iz ovih fantazija, to bolje.
Jedini način da se postigne trajni mir u Evropi je da Ukrajina pobedi u sveobuhvatnom porazu ruskog imperijalizma. To je bila moja poruka nemačkim političarima, da nema vremena za gubljenje i razloga za odlaganje.
Ukrajinu treba odmah staviti pod nuklearni kišobran NATO. Svaki ruski komandant mora da shvati da će svako nuklearno lansiranje dovesti do njihovog isparavanja u trenucima, a ne do dugog suđenja u Hagu.
Iako je to bila Putinova odluka, ovo nije samo Putinov rat. To je najnoviji simptom virusa imperijalizma koji se mora iskoreniti iz ruskog državnog tela.
Talas Putinovog neuspeha se već širi. Vetrovi slobode duvaju od Ukrajine, do ustanaka u Iranu i Dagestanu i šire. Ako Putina može da pobedi Ukrajina, nijedan diktator nije nepobediv, zaključuje Gari Kasparov dodajući da su svetske diktature mobilisane i ujedinjene, tako moraju biti i svetske demokratije i građani.
