– Od 1979. godine sam u Francuskoj, najpre sam bio u Parizu, a poslednjih tridesetak godina proveo sam u Strazburu, gde imam svoj stan, bivšu suprugu, Francuskinju, sa kojom sam i nakon razvoda ostao u korektnim odnosima. Uskoro ću imati i redovno penziju, koja će mi garantovati miran i lagodan život, na relaciji Strazbur – rodni Zrenjanin, gde ću sada sigurno provoditi još više vremena -veli Tomislav.
PatriotaMada je u više navrata imao sjajne ponude da proda porodičnu kuću svojih roditelja, kao sin jedinac, glatko je i s ponosom odbijao veliki novac, budući da je kuća skoro u strogom centru. – Pravi sam patriota i volim svoj grad i ljude sa kojima sam uvek bio u kontaktu i kada sam fizički daleko, u Strazburu. Isto tako, u Francuskoj sam upoznao puno ljudi za koje mogu da kažem da su mi prijatelji – kaže Tomislav. |
Kako ističe, u Francuskoj je bio disk-džokej, moler, farbar, radio je kao kuvar i konobar u elitnim restoranima širom Francuske i na kraju radnu karijeru okončao kao novinar u Savetu Evrope.
– Da neko pogrešno ne shvati, čitav život sam se školovao i obrazovao, a to što se nisam libio ni nekih napornih fizičkih poslova i zanata samo je dokaz moje stalne želje da uspem u životu i živim lagodnije i udobnije. Malo mi je žao što iza sebe neću ostaviti potomke, ali protiv sudbine se ne može, tako je život uredio.
– Kad bih sada podvukao crtu, mogu reći da sam zadovoljan jer sam ako sve ostavim po strani, imao priliku da putujem, upoznam razne civilizacije, običaje i kulture drugih nacija i naroda – kaže Tomislav i dodaje:
– Francuska je specifična zemlja, nije nimalo lako prilagoditi se i uhvatiti neki životni ritam tamo, ali ja sam uspeo, svidelo mi se i dok me bude, biću malo tamo, malo ovde, u gradu u kojem sam se rodio i za koji me vežu prelepe uspomene iz detinjstva i rane mladosti. I ovde sam da bih sebi priuštio neke stvari koje možda nisu bile dostupne vršnjacima radio više poslova, tako da mi snalaženje kad sam se prvi put obreo u Parizu uopšte nije padalo teško.
