Javnosti je malo poznato da je Šaban Bajramović muzičku karijeru započeo krajem pedesetih godina – u zatvoru. I to u zatvoru koji će potom postati poznat kao političkom gubilište – Golom otoku, gde je proveo više od pet godina.
A šta je tu i mogao biti razlog sem da je on, malo pre odlaska u vojsku, upoznao neku devojku, za njega fatalnu, zbog koje će pobeći iz tada stroge JNA. Brzo ga hvataju i hapse i osuđuju na tri godine zatvora. Kada se mučenik, po nagovoru nekog zemljaka, žalio zbog te presude i odlaska na Goli otok, rigidna vlast mu onda doda – još dve i po godine.
Ali, kako nije svako zlo za zlo, Šaban je tamo od duga vremena počeo, samouko, da komponuje pesme.
Smislili najčudo
Pretpostavlja se , više nego što se pouzdano zna, da je Bajramović komponovao više od 700 pesama. Neki spominju i četvorocifrenu brojku, ali sve su samo nagađanja.
Pamti se, a to nikako ne smem da zaboravim, i jedna niška urbana legenda.
Negde s početka osamdesetih godina Šaban je svoje sugrađane Nišlije prijatno iznenadio solističkim koncertom u hali "Čair". Karte rasprodate danima ranije, neki tvrde da je oboren i dotadašnji rekord "Čaira", da je prodato i više od 7.000 ulaznica.
Danima pred koncert, kako meni pričaju, u čuvenoj niškoj kafani "Kod Amerikanca", Šaban i njegov "stručni štab" smišljaju šta još uraditi da se spektakl pamti. Za sva vremena. Tako će, verujte, i biti. Čim Gospodin slučaj umeša svoje prste.
Elem, smisle oni da bi bilo najčudo da Šaban u "Čair" ujaše u galopu(!) na belom konju(!) Popilo se malo, pa se razgalila mašta. I kako snevaše tako i učiniše. Našli nekog konja belca, ih – kao sneg.
U Indiji na poziv Nehrua i Indire
'Čair" pun i dosta vremena pred najavljeni početak, a Šaban i stručni štab", još od jutra, "Kod Amerikanca", a konja belca parkirali ispred kao da je najnoviji ferari. Red je da se popije malo – za sefte, zbog malera, protiv uroka i svega što im je palo na pamet. Pade i komanda – pokret.
I zaista, uleće Šaban na konju belcu u krcati 'Čair". Naravno, konj neosedlan, samo neko ćebence umesto sedla. Muzičari, po dogovoru, udariše jaku muziku – konj poskoči, a naš junak na patos koliko je dug i širok, a bio je. Smeh i veselje tek tada nastadoše. Nišlije tvrde da je to bio njegov ubedljivo najbolji koncert.
Poslednjih godina Šaban se češće družio sa lekarima nego sa svojom porodicom. Bio je šećeraš i srčani bolesnik, kome je srce do nedelje kucalo uz pomoć pejsmejkera. Jedva je sastavljao kraj s krajem, jer nije imao penziju, a od autorskih prava dobijao je godišnje tek neku crkavicu.
TOP OF THE WORLD
Šaban Bajramović, po narodnosti je bio Rom, rođen je 16. aprila 1936. godine. Umro je, kao kralj romske muzike, 8. juna 2008, u Nišu.
U karijeri je snimio 20 albuma i oko 50 singlova, a napisao je i komponovao više od 700 pesama. Njegovi obožavaoci ga opisuju kao izvanrednog pevača vrhunskog kvaliteta i "pevača iz srca i duše". Njegova izvedba pesme "Đelem, đelem" izabrana je za himnu svih Roma na svetu.
U 19. godini je, zbog ljubavi, pobegao iz vojske, pa je kao dezerter, osuđen na tri godine zatvora na Golom otoku . Pevanjem se počeo baviti u zatvoru, kada je osnovao džez orkestar.
Po izlasku iz zatvora, za snimanje svoje muzike u Srbiji ne uspeva da nađe izdavačku kuću i zbog toga svoja dela izdaje u Sloveniji.
Od 2000. godine do smrti Šaban je svoju karijeru uzdigao na viši stepen nego sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka najviše zahvaljujući saradnji sa Dragom Šestićem i Mostar Sevdah Reunionom. Godine 2001. s njima je snimio CD pod nazivom "A Gdžpsdž Legend",u izdanju Njorld Connection, i stiče veliku popularnost na svetskoj muzičkoj sceni.
Pod producentskim vođstvom Šestića snima album koji će biti baza dokumentarnog filma "Šaban" u režiji Miloša Stojanovića. Dospeva na evropske top liste, a najpoznatiji muzički magazin na svetu, britanski "Songlines" mu, u recenziji, daje markicu TOP OF THE NjORLD.
Magazin "Tajm" ga je proglasio za jednog od 10 najvećih bluz pevača na svetu.
Bez poseta i prijatelja
Nedelju dana pred smrt, Bajramović se požalio na slabo zdravlje i težak život, i tom prilikom mu je srpski ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić uručio jednokratnu novčanu pomoć i obećao potrebno lečenje.
Bajramović se tada požalio da, nakon 40 godina pevanja, nema poseta, niti prijatelja, i priznao da se muči.
Filmski junak
Šaban je, osim pevanja i komponovanja, imao manje uloge u filmovima "Nedeljni ručak" (1982) i "Anđeo čuvar" (1987) Gorana Paskaljevića, "Gipsdž Magic" (1997) Stoleta Popova, "Crna mačka, beli mačor" (1998) Emira Kusturice, u kojem je pevao "Bubamaru".
Vremenom će Šaban Bajramović sa svojom pratećom grupom Crna mamba obići veći deo Zemljine kugle, ceo svet, a kada je na poziv Nehrua i Indire Gandi nastupio u Indiji, službeno je tamo proglašen kraljem svetske ciganske muzike.
Na zahtev Nehrua i Indire Gandi, legendarnih čelnika Indije, Šaban će tamo često gostovati, kao Kralja ciganske muzike.
"Bez pesme ne mogu"
Njegova pesma "Đelem, đelem" biće izabrana za svetsku Cigansku himnu. Svetski renomirani magazin "Tajm" proglasio je Bajramovića za jednog od deset najboljih bluz pevača na svetu.
Pevao je, i to nekoliko puta, i neprikosnovenom i doživotnom jugoslovenskom predsedniku Titu.
– Tito je odlično znao naš ciganski jezik. Bio je u apsu sa Ciganima, pa su ga tamo naučili. Istina je, lično sam to pitao Tita i on mi je to rekao. Nikada nije tražio da mu prevode kad sam mu pevao, sve je razumeo – pričao je Šaban novinarima.
Još osamdesetih godina lekari su Šabanu konstatovali da ima nekakve zloćudne polipe na glasnim žicama. Operisali su ga ubrzo i – strogo mu zabranili da se ubuduće bavi pevanjem.
Nije se na to nimalo obazirao. Nekoliko meseci nakon teške operacije održao je veliki solistički koncert simboličnog naziva "Bez pesme ne mogu".
Počast dočekao – tek na nebu
Pevao je i dalje i ništa manje.
Šaban Bajramović će preminuti tek dve decenije kasnije, u 73. godini, juna 2008. godine, u Kliničkom centru u Nišu. Lekari kažu od infarkta. Sahranjen je na Niškom novom groblju. Ostao je upamćen kao dobar čovek široke duše. Bio je oženjen Milicom, sa kojom je imao četiri ćerke.
Njegove Nišlije su mu se odužile tako što su godinu dana posle njegove smrti svoj nekada Južni bulevar preimenovali u Bulevar Šabana Bajramovića, da bi mu sledeće godine podigli spomenik na keju, na Nišavi. Pročulo se da su izradu tog spomenika finansijski pomogli od muzičkog sveta Goran Bregović i Esma Redžepova, filmadžije Emir Kusturica, Ljubiša Samardžić i Goran Paskaljević, kao i političar Zoran Živković.
Setili se. Mora da nam se svima smeška gore na nebu.
