Akutni koronarni sindrom (AKS) u koji spadaju akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt u Srbiji je činio skoro polovinu, odnosno 49,9 odsto svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2020. godini, ukazuje za “Vesti” kardiolog dr Gabrijela Nikčević i objašnjava da ako se uzmu u obzir faktori rizika za AKS dobiće se i odgovor na pitanje zašto ljudi najviše umiru od bolesti srca.
– Ujedno su ovo rizici koji dovode do komplikacija kod hipertenzije i cerebrovaskularne bolesti. Vodeći faktori rizika su povećan holesterol, dijabetes, hipertenzija, pušenje i gojaznost. U poslednjih 20 godina se ništa nije promenilo u učestalosti ovih faktora među obolelim od AKS u našoj zemlji, osim što su pušenje i gojaznost zamenili mesta – priča ona.
U osnovi je, prema njenim rečima, prevencija oboljevanja zanemarena, kako među lekarima i u zdravstevnom sistemu, tako i među samim pacijentima.
– Gojaznost je sa obuhvatom od 57 odsto stanovnika poprimila epidemijske razmere, kao i dijabetes koji je sve češći u mlađoj starosnoj populaciji. U starijoj, imamo osam odsto dijabetičara, a učestalost kardiovaskularnih bolesti je dva, tri puta veća kod ovih bolesnika. Faktor koji značajno doprinosi svakom lošem ishodu je odsustvo fizičke aktivnosti, kako među decom i omladinom, tako i među straijima. Ako postoji angažovanje u sportu, između tih aktivnosti, izraženo je nekretanje – pojašnjava Nikčevićeva.
Ona ukazuje na još jednu štetnu pojavu, a to je da se ishrana sa domaće kuhinje sve više okreće pekarama, fast-fud restoranima i kućnoj dostavi.
– Kroz obroke koji se kupuju van kuće, značajno se povećava unos soli, što dovodi do hipertenzije kod ljudi koji, kada bi se normalno hranili, nikada ne bi imali povišen pritisak. Izmena unosa slanog kod velikog broja hipertoničara može da isključi terapiju – kaže naša sagovornica.
Ona ističe da sve to zajedno doprinosi lošem metabolizmu sada već i kod dece, gde ranije dolazi do procesa ateroskleroze.
Uz to navodi i da, uprkos svim restrikcijama, u Srbiji pušenje koje je veoma štetno, kod ljudi ne jenjava kao navika, a kako dodaje i da je sve više rasprostranjeno među mladima. Poseban problem je, prema rečima naše sagovornice, otežana dostupnost lekara u državnom zdravstvu i duge liste čekanja i na običan pregled, a posebno za neke dijagnostičko-terapijske procedure kao što je test opterećenjem ili koronarografija.
– Time se povećava učestalost komplikacija koje bi se mogle sprečiti blagovremenim posetama lekaru. U siromašnoj zemlji kao što je Srbija, privatnu medicinu ne može da priušti veći deo stanovništa, što za posledicu ima zapuštene oblike kardiovaskularnih bolesti koji se komplikuju stanjima sa visokim stepenom smrtnosti – priča ona i ukazuje na alarmantnu činjenicu da infarkt miokarda više nije privilegija starih.
Štetne navike
Dr Gabrijela Nikčević ukazuje da prevencija nije teška, niti materijalno zahtevna, ali traži svest i volju kod samih pacijenata.
– U medijima su svakodnevno upozorenja na dramatične brojke i savete kako sprečiti bolest, ali negde postoji procep. Pacijenti, posebno mlađi, nisu motivisani, niti imaju dovoljno snage i volje da usvoje savete, smanje težinu, povećaju aktivnost, izmene kvalitet namirnica. Posle kratkog zanosa, vraćaju se starim navikama što vodi u problem, skoro prevremenog obolevanja od KVB.
Stres vodi u bolest
Hronični stres sve češće dovodi do bolesti, a kako kaže specijalista pedijatrije, sertifikovani geštalt psihoterapeut dr Olivera M. Ćirković, jedan je od uzroka kardiovaskularnih problema.
– Stres može doprineti visokom krvnom pritisku, ali i drugim faktorima rizika koji uzrokuju pojavu hipertenzije i ostalih srčanih oboljenja, pa je svakodnevno odvajanje vremena za opuštanje ključno za snižavanje krvnog pritiska i poboljšanje kvaliteta života – pojašnjava naša sagovornica.
Zato je, kako ukazuje za “Vesti”, od velike važnosti podsticati sebe i ljude oko nas da pronađemo nove načine kojima ćemo reagovati na stres i nositi se sa njim, uz minimum posledica.
– U tim situacijama, lekari koji se, pored medicinske prakse bave i psihoterapijom mogu da odigraju značajnu ulogu – priča ona.
Deli mišljenje sa pokojnim profesorom Vladetom Jerotićem koji je govorio da fizičke bolesti ne bi trebalo izdvajati od čovekovog duševno-duhovnog života. Poziva se i na Hipokrata da bolest ne dolazi odjednom, kao iz vedrog neba, već je posledica dugog niza malih neznatnih grešaka protiv zdravlja, koje se nadovezuju jedna na drugu i rastu kao valjajuća grudva snega, dok se jednog dana ne svale na glavu grešnika.
– Povišen krvni pritisak, nije se pojavio odjednom “iz čistog zdravlja”. Godinama se borimo sa sobom, trpimo i povlačimo ili izlažemo i napadamo. Možda je vreme, a ja duboko verujem da je i sav haos sa koronom trebalo da motiviše i opameti, da je vreme da naučimo da kažemo kako se osećamo kada to želimo i da ćutimo kad osećamo da nam se ćuti, a da se ne osećamo loše zbog toga.
Dr Ćirković nam otkriva još nešto značajno, čemu uči svoje pacijente.
– Nije isto biti strpljiv i trpeti. Nećete biti u skladu sa sobom, ni ako kažete po bilo koju cenu. Niste pristojni ako ćutite i čekate da se desi, da ljudi shvate. Odnos drugih prema vama je ogledalo odnosa vas samih prema vama. I najbitnije: “Ja ništa ne mogu da učinim za vas, ako vi ne volite sebe, ako niste spremni da se menjate, ako nemate hrabrosti da se suočite sa svojom bolešću”, a to pacijentima tvrdi dr Berni Zigel, autor knjige “Ljubav, medicina i čuda” – uz napomenu da se iskustveno slaže sa njim.
Na kraju naša sagovornica poručuje: “Volite sebe i čuvajte svoje fizičko, psihičko i emotivno stanje, jer kakve su nam misli, takvo nam je i srce”.
Korak ka isceljenju
Iz rada sa pacijentima, dr Olivera Ćirković je shvatila da bez obzira na to da li su od nje pomoć i podršku zatražili kao od lekara ili psihoterapeuta, da se u ljudima bore mnoge sile i da većinu problema, briga i tuga stvaraju i kreiraju sami.
– Bitka je to! Ubeđeni su da rade za sebe i to da bolje ne može, a kad se pogleda druga strana medalje tek nastaje haos u njihovim glavama. Eto opet polarnosti: radim najbolje što znam i bolestan sam, a ispada da kada bih radio malo laganije, suprotnije, bio bih zdraviji. U glavi pacijenta to nije logično, ali jeste put ka izlečenju, a zatim i isceljenju.
