Kardiolog i internista dr Slobodan Gajić ukazuje za “Vesti” da kardiovaskularne bolesti, u svetu, pa i u Srbiji, prednjače kako u stepenu invaliditeta, tako i smrtnog ishoda.
Tu, ukazuje on, spadaju i infarkt srca i cerebrovaskularni, odnosno šlog. Da bi sprečili da do njih dođe trebalo bi ozbiljno reagovati na faktore rizika kao što su pušenje, gojaznost, neadekvatna ishrana, povećane masnoće u krvi, povišen pritisak dijabetes i fizička neaktivnost savetuje dr Gajić.
Bez cigareta
– Znači, prevashodno, pušači treba da smanje broj cigareta, da se u organizam unosi manje masnoća kako bi holesterol držali ispod 5,2, da trigliceridi budu manji od 1,7 a šećer dobro regulisan, ne samo kod onih kod kojih je povišen, već i kod onih koji nemaju dijabetes i da njegova vrednost bude ispod šest milimola po litru krvi. Uz to i da bar tri do pet puta nedeljno, šetamo najmanje pola sata ili da se bavimo nekim laganim sportom kao što je vožnja biciklom, plivanje, lagano trčanje… Takođe je vrlo bitno da krvni pritisak ne prelazi 140 sa 90. Ukoliko je neko pušač i ne može da ostavi cigarete treba da svede deset do najviše 15 u toku dana.
U početku je, kako kaže, kod gojaznih potrebno smanjiti telesnu težinu i regulisati krvni pritisak, promeniti način života, korigovati ishranu i fizičku aktivnost. Ako to ne da rezultate, moraju se uzimati odgovarajući lekovi.
Epidemija gojaznosti
– Gojaznost je jedan od veoma bitnih elemenata koji dovodi do infarkta i šloga, a ona se najbolje izračunava putem bodi mase indeksa, tako što težinu podelimo sa kvadratom telesne visine izražene u metrima. Treba da bude između 20 i 25, a kada je iznad te vrednosti, ulazimo u stepen gojaznosti i povećavamo rizik od kardiovaskularnih problema.
Postoji, navodi dr Gajić, jednostavniji način računanja merenjem obima struka koji kod muškaraca ne sme da pređe 94, a kod žena 82. Ako je veći spadamo u gojazne.
Osim faktora rizika, kako kaže ovaj specijalista, naš veliki problem je što ljudi dok ne osete neku ozbiljniju tegobu ne vole da idu kod lekara.
– Znači nemamo adekvatnu prevenciju koja podrazumeva da kada neko pređe 35. godinu, bar jednom u šest meseci, obavi laboratorijske anlize i utvrdi vrednosti holesterola, šećera, triglicerida, krvnu sliku i gvožđe i da ode na kardiolški pregled sa EKG i ultrazvukom. Ako se tu vidi da nešto ne štima lekar daje terapiju, uz korigovanje načina života i sprečava se pojava kardiovaskularnih problema – navodi doktor Gajić.
Bolje sprečiti
– Kod nas je dobro da imamo razvijen rad na primarnim diletacijama, pa kada pacijent dobije bol u grudima koji traje više od pola sata i ne prestaje ni uz uzimanje leka, treba odmah da se javi lekaru i da se tokom prvog sata ili najkasnije u roku od šest sati postave stentovi, otvori krvni sud ispreči da srce propadne zbog infarkta. To je kod nas možda i najbolje razvijeno u odnosu na svet, ali je posledica velikog broja infarkta koje smo imali, pa smo morali na tome da radimo. Ali, taj način je najskuplji, a ti ljudi su invalidi, jer se srce oštetilo i lekove moraju da uzimaju do kraja života. Zato je bolje raditi na prevenciji koja u Srbiji nije baš najbolje izražena, prevashodno zbog svesti građana, ali i zbog neadekvatnog medicinskog pristupa – zaključuje.
Ugrožene mlade žene
Dr Slobodan Gajić kaže da su, pre 30 godina kada je počinjao da radi na kardiologiji na pregled dolazili muškarci posle 50, a žene posle 60.
– Sada, naročito s pojavom korona virusa, sve je više mlađih žena od 35 do 45 godina kod kojih se javlja hipertenzija i dovodi do promene na kardiovaskularnom sistemu. U ubrzanom načinu života, faktori rizika ranije daju negativne efekte na zdravlje, jer su mnogo izraženiji. Jedan od glavnih krivaca za to je stres koji pokreće faktore rizika, u ranijim godinama i kod nekih ljudi dovodi do infarkta već sa 30 ili 35 godina.
Uticaj gena
Postoje, prema rečima dr Slobodana Gajića, dva faktora rizika na koje ne možemo da utičemo.
– To su porodično opterećenje, odnosno kada je neko u porodici imao kardiovaskularne probleme i godine života, jer što smo stariji faktori rizika su veći. Ako na godine života ne možemo da utičemo na gojaznost, pušenje, kompenzaciju stresa i druge faktore rizika, možemo.
