Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodno udruženje za borbu protiv karcinoma već tradicionalno obeležavaju Svetski dan borbe protiv karcinoma svakog 4. februara.
Nova trogodišnja kampanja pokrenuta je 2022. godine, a sa ciljem da se jasno ukaže na novonastale, aktuelne i globalne probleme koji opterećuju sve učesnike u procesu prevencije, dijagnostike i lečenja malignih bolesti.
Pandemija Covida19 odrazila se na vrlo sličan način u celom svetu na kompletan sistem zdravstvenih usluga usmerenih ka ranom otkrivanju i adekvatnom lečenju malignih bolesti.
Zapaženo je da je u brojnim zemljama došlo do manjih ili većih poremećaja u radu ovih medicinskih službi, što se odrazilo na sprovođenje programa ranog otkrivanja, kao i dodatno usložnjavanje procesa lečenja i pružanja nege pacijentima.
Uticaj koji će pandemija Covid-19 imati na dijagnostiku i mortalitet od karcinoma, osećaće se, prema procenama stručnjaka, i u godinama koje dolaze. Zato, važnost pružanja dodatne podrške pacijentima i zdravstvenim radnicima, kao i aktivan rad na ojačavanju celokupnog sistema zdravstvene zaštite imaće presudan značaj za očuvanje i unapređenje kvaliteta života pacijenata.
10 miliona smrtnih slučajeva godišnje
U svetu je, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2020. godinu, registrovano oko 10 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora.
Učestalost različitih lokalizacija u svetskim razmerama u 2020. godini, govori da su najzastupljeniji oblici karcinoma u pogledu smrtnosti bili karcinom pluća (1,8 miliona smrtnih slučajeva), kolorektalni karcinom (935.000 smrtnih slučajeva), karcinom jetre (830.000 smrtnih slučajeva), karcinom želuca (769.000 smrtnih slučajeva) i karcinom dojke (685.000 smrtnih slulčajeva).
Sa produžetkom očekivanog trajanja života i ukupnim porastom stanovništva, uz prisustvo poznatih faktora rizika, povećalo se i ukupno opterećenje malignim bolestima u svetu.
Ekonomski značaj malignih bolesti takođe je značajan i rastući – izračunato je da su u svetu u 2010. troškovi povezani sa karcinomom iznosili oko 1.16 biliona američkih dolara.
Procene su da je u svetu oko 1/3 svih smrtnih ishoda od karcinoma u vezi sa pet vodećih faktora rizika (povezanih sa ponašanjem i ishranom): visokim indeksom telesne mase, niskim unosom voća i povrća, nedostatkom fizičke aktivnosti, upotrebom duvana i alkohola.
Opterećenje karcinomom u Srbiji
U Srbiji je tokom 2019. godine od svih malignih tumora obolelo 42.290 osoba (22.544 muškaraca i 19.745 žena). Iste godine od karcinoma je umrlo 21.340 osoba oba pola, 12.134 muškaraca i 9.206 žena.
Vodeći uzroci oboljevanja i umiranja od karcinoma u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju.
Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od karcinoma pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, plućima, kolonu i rektumu i grliću materice.
Maligni tumori pluća i bronha vodeća su lokalizacija i u oboljevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok oboljevanja i umiranja među ženama sa dijagnozom karcinoma.
Tokom 2019. godine u Srbiji je od karcinoma bronha i pluća obolelo 4.794 muškaraca i 2.069 žena, a umrlo je 3.624 muškaraca i 1.618 žena.
Prema oboljevanju i umiranju u populaciji žena, karcinom dojke nalazi se na prvom mestu među malignim bolestima – u Srbiji je u 2019. godini od malignih tumora dojke obolelo 4.636 i umrlo 1.665 žena, piše na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
Šta možemo da učinimo?
Preventivne aktivnosti na polju sprečavanja nastanka malignih bolesti veoma su raznorodne, i predstavljaju ključni javnozdravstveni pristup u procesu kontrole malignih bolesti.
Procene govore da se čak 40 odsto malignih bolesti može izbeći primenom intervencija u životnom stilu: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje mogu preći u karcinom.
Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.
U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining karcinoma grlića materice, karcinoma dojke i kolorektalnog karcinoma, koji bi u narednom periodu trebalo da značajno smanje oboljevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora.
Na skrining karcinoma dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine.
Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i PAPA test jednom u tri godine.
Ciljna grupa za testiranje na karcinom debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.
