U zahtevu za prekid procesa, Karadžić je ukazao da je sudsko veće prihvatilo kao utvrđene više od 1.500 činjenica (iz presuđenih predmeta pre tim sudom) i izjava svedoka bez unakrsnog ispitivanja, što je, kako je naveo, "nedopustivo poremetilo načelo dokazivanja i narušilo pretpostavku nevinosti do te mere da je suđenje već postalo nepravedno".
Karadžić je podsetio da pravila Tribunala propisuju da suđenje može da bude prekinuto kada nastavak procesa preti da ugrozi osnovna prava optuženog.
On smatra da je neprihvatljivo to što se odlukama sudskog veća prihvataju dokazi i svedočenja izvedeni u drugim postupcima, jer je tužilaštvo u velikoj prednosti u odnosu na njega "dok je on već sahranjen nizom inkrimišućih dokaza pre nego što je suđenje i počelo".
Suđenje Karadžiću planirano je da se nastavi 13. aprila pošto je žalbeno veće Haškog tribunala prethodno odbilo njegov zahtev za odlaganje do 17. juna, u kom je tvrdio da mu treba više vremena za pripremu odbrane i upoznavanje sa obimnim dokaznim materijalom tužilaštva.
Suđenje Karadžiću počelo je krajem oktobra prošle godine i nastavljeno posle višemesečne pauze početkom marta, kada je Karadžić odbacio sve optužbe tužilaštva, istakavši da Srbi u BiH nisu želeli rat i da je njihov cilj bio očuvanje Jugoslavije.
Bivši predsednik RS je u dve tačke optužen za genocid u Srebrenici i još sedam opština u BiH, dok se u preostalih devet tačaka tereti za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH, od 1992. do 1995. godine.
Karadžić je uhapšen u Beogradu 21. jula 2008. godine, gde je živeo pod imenom Dragan Dabić. Deset dana kasnije je izručen Haškom sudu.
