Karadžić je ranije, tokom iznošenja svoje odbrane, sudskom veću prikazao snimak na kome se vide prazne tezge i deo proteze noge, koja se kasnije prikazuje kao pravi deo ljudskog tela.
Tvrdio je i da su tela žrtava sa pijace Markale zapravo bili "posejani leševi" muslimanskih vojnika i da je "ciljanje sopstvenog naroda bilo deo ideologije muslimanskih vlasti".
Prema optužnici protiv Karadžića i ranijim presudama Tribunala, granata koja je pala na Markale i ubila 49 osoba bila je ispaljena sa položaja Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS.
Na današnjem suđenju Karadžić je, postavljajući pitanja Crnčalu, pokušavao da pobije njegov iskaz da je pod pritiskm lokalnih srpskih vlasti morao da, zajedno sa drugim muslimanima, u julu 1992. da napusti Pale.
Crncul je rekao i da je lično čuo kako Karadžić tokom mitinga na Palama u junu 1992. godine poziva u napad na muslimanske kuće, jer je to najbolja odbrana srpskih domova.
Zapitao je Karadžić Crnčala kako je moguće da nigde nije obljavljena njegova izjava da "svaku muslimansku kuću treba napadati bilo gde, jer se tako brani srpska kuća".
Svedok je odgovorio: "Ako mislite da sam to izmislio, postoje snimci da ste vi i na drugim mestima govorili ‘napadajte muslimansku kuću, tako branite svoju’".
Prema predlogu tužilaštva, sledeći bi trebalo da bude saslušan zaštićeni svedok pod pseudonimom.
Posle njega će svedočiti američki diplomata Herbert O’Kun, koji je bio zamenik nekadašenjg specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija za Balkan Sajrusa Vensa.
Tužilaštvo je predložilo i saslušanje bivšeg novinara Skaj njuza Arnauta van Lindena, zatim bivšeg šefa posmatračke misije EU u BiH Kolma Dojla, američkih profesora Roberta Donija i Džona Vilsona, penzionisanog britanskog generala Majkla Rouza, koji je bio komadant Unprofora i druge.
Deseti predloženi na spisku svedoka koje predlaže tužilaštvo je bivši ministar pravde u Karadžićevoj vladi Momčio Mandić, koji će imati četiri sata na raspolaganju za svedočenje, odnosno da odgovara na unakrsna pitanja tužilaštva i Karadžića, koji se brani sam.
Uvodnu reč tužilaštvo je dalo krajem oktobra 2009, a Karadžić sredinom februara ove godine, kada je odbacio sve navode optužbi Haškog tužilštva da je odgovoran za genocid i druge ratne zločine tokom rata u BiH.
